Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

46

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стоке, инвентара итд., пошто би они могли ући у задруге I и II типа, а с друге стране, желело се ставити до знања сиромашним и среднем сељацима да су задруге I и II типа само привремена концесија богатијим сељацима, а да су задруге 111 и IV типа уствари виши облици задруга којима треба тежити у будућности, и то због тога што се у вьима приходи деле само на основу уложеног рада". Иако je у усменим и писменим директивама које су од стране задружних и државних форума издаване у вези са оснивањем радних задруга наглашавано да сељадима треба објашњавати одлике појединих типова и да им треба омогућити да они сами према постојећим условима и степену своје политичке свести слободно изаберу тип задруге коју ће основати, ипак су се у пракси ствари развијале другојачије. Многи задружни и политички активисти схватили су ограниченна у погледу виоине закупнине, камата итд. тако као да треба настојати да се што мање стварају нижи облици задруга, него да треба оснивати првенствено задруге 111 и IV типа. И они су утлавном то и радили, пренебрегавајући директиве које су у овом погледу добијали од надлежних органа. У оваквим условима већ у првим годинама после ослобођења велики број радних задруга припадао je т.зв. вишим типовима. Тако je, према подацима бившег Министарства пољопривреде ФНРЈ, на крају 1947 бројно стање радних задруга према типовима и према народним републикама било следеће;

Ови подаци нам показују да je у свим републикама за ово време било основано далеко више задруга 111 и нарочито IV него I и II типа. Међутим, тешко je претпоставити да су у свим случајевима кад су осниване задруге 111 и IV типа стварно постојали сви за то потребил услови. II Да ли je и у ком смислу додирнуто питање улоге земље у расподели прихода у радним задрутама на II Пленуму ЦК КПЈ одржаном крајем јануара 1949 и како су у ггракси спровођени закључци који су у овом погледу донети на том Пленуму? У Резолуцији о задацима у области социјалистичког преображаја села донетој на овом Пленуму мало се говори о овим питањима. Она се додирују у њеном петом делу, где се каже:

I тип II тип III тип IV тип У купно Србија 57 47 62 252 418 Хрватска 2 27 53 74 156 Словенија — 10 37 47 Босна и Херцеговина ни je било података Македонија 9 2 76 8 95 Црна Гора — 4 4 ФНРЈ 68 76 205 371 720