Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

48

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сматране су нижим облицима задруга и имале су поступно да пређу на више типове. У току спровођења у живот одлука II Пленума ЦК КПЈ дискутовано je као једно од важних питања како приступити изберу типова приликом оснивагьа радних задруга. Том приликом истицано je са разних страна, па и од ондашших меродавних кгругова, да плаћање закупнине и камате у задрутама I и II типа претставља остатке капиталистичких односа, али да he све задруге нижих типова, уколико им се осигура правилан развој, моћи да прерасту у задруге „чисто социјалистичког типа”. Тако се у реферату држаном на конференции сељака задругара почетном марта 1949 наглашава да није правилно тежити организовању само задруга највиших типова, него да треба почети и са задругама I и II типа у свиыа случајевима где би то могло да осигура масовно улажење сел>ака, нарочито средњака, у радне задруге. Али после овога додаје се да треба тежнти ка правилном развијању задруга нижих типова, и то тако што би се сталним повећавањем задружне акумулације и постепеним снижењем стопе по којој се плаћа рента на унету земљу (2) ишло ка постепеном преласку ових задруга на више типове. Чак се изричито наглашава да треба систематски еггроводити оне мере које ће помоћи да сами задругари путем скупштине смањују ренту и постепено прелазе на више типове” (3). Донекле je разумљиво што се у овом времену толико инсистирало на радним задругама 111 и IV типа. Оне су онда по општем мишльекьу, као што смо видели, сматране доследно социјалистичким задругама. Нарочито се то мислило за задруге IV типа. Тако о њима у малопре поменутом реферату читамо следеће: „.. .Једино највиши, досадашши четврти тип претставлЈа чисту задругу социјалистичког типа, jep се та задруга заснива на задружним средствима за производњу, на заједничком раду, jep се награђивање задругара врши искључиво према уложеном раду, и, најзад, jep вишак рада одлази у задружну акумулацију и друге друштвене фондове. ..“ И зато he се убудуће овим задругама, подвлачи аутор, постепено приближавати радне задруге осталих типова и прерасти у н>их (4). Дакле радне задруге нижих типова сматране су код нас прелазним задружним облицима, док су уствари радне задруге највишег типа имале да претстављају наш крајњи циљ у социјалистичком преображају села. Као што се из предњих излагања види, у разним рефератима, чланцима и написима који су се код нас појавили после II Пленума ЦК КПЗ начелно je истицано да код осннвања радних задруга треба бирати оне типове који највшпе одговарају конкретним уело-

(2) Мијалко Тодоровић, О развитку и задацима земљорадничког задругарства, Борба од 2. 111. 1949. (3) Мијалко Тодоровић, О прелазним облицима земљораднпчких задруга, Загреб, 1949, с. 13. (4) Мијалко Тодоровић, О развитку и задацима земљорадничког задругарства, Борба од 2. 111. 1949.