Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

58

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Прво и основно питање ко je се поставлю у вези са овим јесте да ли су горе изнети предлози који се тичу плаћања закупнине могли да реше битне проблеме радних задруга у целини и нарочито да ли су радне задруге заиста биле у стању, с обзиром на своје дотадашње резултате, да плаћају т. зв. економске закупнине. Када се говори о овоме треба одмах напоменути да су већ од самог оснивања радне задруге имале да се боре са низом великих тешкоћа, које су ггроизилазиле прво из великог сиромаштва и сваковрсне заосталости наше пољопривреде и друго из потпуног недостатка искуства у вези са овим облицима рада на селу. Да ли су, дакле, и после свих тешкоћа најразличитије врсте, и после свих грешака и лутатьа у вези са сводим радом, ове организације оправдале и у економском погледу своје постојање и да ли су оне могле приступити исплаћивању реалнијих сума на име закупнине за унету земљу, чиме би отклонило један од узрока колебања код свога членства, чиме би себи привукле и нове чланове? Какве су резултате показале радне задруге у односу на приватна газдинства и на пољопривредна добра? Да видимо, например, какве су успехе постигле радне задруге у погледу приноса по једном хектару у поређењу са државним и приватним сектором у пољопривреди. На приложеној табели, израђеној према подацима Савезног завода за статистику и евиденцију, видимо принос појединих важнијих култура на државном. задружном и приватном сектору у времену од 1949 до 1952 (у метарским центама по хектару) (18).

Иако ови подаци нису сасвим тачни, пошто су махом добијани ироценом, они ипак могу на неки начин да нам пруже слику о резултатима радних задруга у овом периоду. Тако из ових података видимо да je задружни сектор по правилу остваривао код најважнијих култура мањи принос по хектару од државног а нешто већи од приватног сектора. Да ли пак ово показује стварно статье и да ли je на задружном сектору однооно у радним задругама заиста био постигнут већи принос по хектару и већа продуктивност рада него на приватним газдинствима? У вези са овим требало би навести следеКе моменте.

(18) Статистички билтен, бр. 6/1951 и бр. 11/1952; Индекс, месечни преглед привредне статистике ФНРЈ, бр. 2 -и 7/1952 и бр. 3/1953.

пшеница раж јечам кукуруз година 49 60 51 52 49 50 51 52 49 50 51 52 49 50 5! 52 укупно 14,1 10,3 12,9 9,1 10,4 8,5 9,6 7,6 12,2 8,2 10,9 8,1 16,6 9,3 17,11 6,4 државни 15,8 14,0 16,3 10,2 11,8 10,8 12,8 8,1 15,7 12,4 15,8 10,4 19,8 13,7 21 8 9,9 задружни 14,5 10,6 13,5 8,5 9,3 8;9 9,9 7,0 13,2 8,8 11,6 8,0 18,6 10,4 18,4 7,4 приватни 14,0 10,0 12,6 9,3 10,6 8,3 9,5 7,8 11,8 1 1 9,6 7,9 16,3 9,0 16,6 6.1