Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

77

СУДСКА ПРАКСА

je за одржај својине као и других стварних права поред савесне државине и протека времена још и законита (rechtmässig) државина. (То захтева и најновији грађански законик, Грчки грађански законик од 1946 чл. 1041.) Но иако je то тако, те иако je то неспорно за стицање својине одржајем, многи сматрају да за стицање службености одржајем није потребна законита државина, тј. државина која je стечена правним послом, већ je довољна само савесна државина. Тако напр. у предратној судској пракси имали смо једну пресуду у коме je бивши Апелациони суд заузео становиште да je за стицање службености одржајем потребан правни основ у смислу §§ 926 и 342 Српског грађанског законика. Но бивши Касациони суд je био мишљења да je у смислу § 930а службеност стечена у корист лица које службеност има у државини 35 година, иако не може да докаже правни основ стицања (Тих. Ивановић, Судска пракса, 1932 —39, Београд, 1940, бр. 525). Несумњиво да je у овом спору са гледишта правне логике правилније схваташе бившег Апелационог суда. Но бивши Касациони суд могао je да брани своје становиште не само противречношћу између §§ 926 и 930а Српског грађанског законика, већ и разлозима потреба праксе. Наиме у пракси државина службености настаје најчешће без правног посла, фактичким, спонтаним радњама. Ако одржај има између осталога за цшь и то да усклади фактично статье које дуже траје са правним станем, тешко би се то могло постићи захтевајући да се државина службености која води одржају, заснива на правном послу. Врло се ретко дешава да яеко стиче државкну службености на тај начин што jy je пренело на њега правним послом лице које није ни сйм био власник послужног добра. Затим постоји још један разлог за становиште да за одржај службености није потребна законита државина у смислу § 926 и 927 Српског грађанског законика. Наиме по Аустриском грађанском законику до одржаја може доћи и онда ако државина није законита али je савесна, само тада су потребни дужи или чак двоструки рокови (тзв. ванредни одржај §§ 1476 и 1477 Аустриског грађанског законика и чл. 1045 Грчког грађанског законика). Овај одржај Српски грађански законик није познавао. Пошто код ванкњижног (и вантаписког) одржаја a одржаји службености махом су ванкњижни код нас и иначе имамо дугачак рок од 24 године, сматрамо да би било корисније узети да код нас за стицање службености одржајем није потребна законита државина, ако постоје остали услови за одржај. То решење важи само за ванкњижни (вантабуларни) одржај службености, За одржај службености уписаних у тапије и земљишне књиге могла би се тражити и законита државина за одржај с обзиром на краће рокове одржаја. Ако стварно стање не одговара књижном стању, тј- ако je стечен одржај ванкшижво, или обратно, ако службеност не постоји или je престала невршеньем, а уписана je у јавне кььиге, заинтересовано лице може тражити упис односно испис, Напомењемо још да неки писци сматрају да су за одржај службе-