Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

247

тике главне појаве засноване на современен предвиђању, дотле се на основу немогућности предвиђана може доћи до врло важних закључака у изучавањима економске динамике. Писац завршава уводни део класификацијом разних облика немогућности предвиђања. У случају да се једна појава понавља најпре се може применити рачун вероватноће. Међутим кад не постоји расподела вероватноће проблем je много сложенији. При свем том писац мисли да изучавање ризика са расподелом вероватноће може допринети разјашњавању овог проблема. Приступајући затим студији одчошаја предузећа и разних аспеката немогућности предвиђања писац излаже разне случајеве, које решава путем математичких формула и то често пута врло компликованих, тако да je за разумевање овог рада потребна претходна спрема из привредне математике. Писац наговештава при крају своје студије да се ставио на дескриптивну тачку гледишта и да се на основу критичких разматрања резултата до којих je дошао може увидети да теорија немогућносги предвиђана даје подстрека многобројним истраживањима из области Статистике и Политичке економије. Louis Goreux: Revenus nets des agriculteurs et mobilité de la main-d’oeuvre agricole aux Etats-Unis. Ова студија о приходима пољопривредника и о мобилности пољопривредне радне снаге у САД писана je на основу врло солидне документације и суптилне статистичке анализе. Пружена су објашнена о читавом низу економских и социјалних питана. Протумачене су многе важне теориске поставке, третирана су и многа питана из аграрне политике разних земаља, тако да je овај члакак од интереса за сваког економисту који зрши испитивана о економици аграра у западној хемисфери. Пошто je проучио просечан чист приход пољопривредника, који обухвата и профит и најамнину, писац je изложив компаративни преглед између квалитета рада пољопривредних и индустриских радника. При анализи питана прихода у пољопривреди и услова производив, нарочита je пажна посвећена капиталу уложеном по једном раднику у разним крајевима САД. Писац je констатовао да постоји позитивна корелација између прихода и капитала инвестираног по једном раднику у пољопривреди. Проучавајући динамику он покушана да докаже да оптимални однос између количине уложеног рада и капитала непрестано варира. Објаснио je такође у којој мери рациониране капитала и недовольна гипкост миграције радне снаге спречавају постизаване тог оптималног односа. Како из ове студи je произилази да постоје знатне разлике између прихода рада у разним пољопривредним сбластима земне и у градовима, аутор се пита да ли би требало унети коректив при расподели радне снаге, што би допустило повећане друштвеног произвола. Међутим иако je друштву цщь да постигне максимални глобални произвол, оно више воли хомогену од хетерогене расподеле прихода, сем тога још се увек радије гледа на одржаване породичног пољопривредног газдинства него ли на повећане броја пољопривредних радника. С обзиром на ове чиненице предлагане су поједине мере, које би имале за циљ решене проблема пољопривредних прихода, а то су: јачане подршке ценама аграрних производа, укидане рационирана капитала и већа мобилност радне снаге, као и боља професионална формација. Mars — Avril 1954. У четвртом броју за 1952 овог часописа објављена je прва серија чланака о привреди француске прекоморске уније. То je био први покушај систематског излагана овог питана. Ова друга -- серија потпунија je од прве и пружа јасну слику садашнег економског стана у француским прекоморским поседима. С обзиром да су студије објављене у овом броју поглавито наме-