Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

140

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сеоско насеље бити мало. Кад су сви остали услови једнаки, мали je атар и мало сеоско насеље подесније за организована радова, него велики атар и велико сеоско насеље, те не постоји нека нарочита тежња за великим атаром или за великим сеоским насељем. Када се сеоски атар даде уобличити као таква комплементарна целина од земљишта блиских, она се тако и уобличава и онда нема великих атара и великих сеоских насеља каква морају да буду у крајевима у којима, да би се уобличила таква комплементарна привредна целина. морају да се захватају деонице много удаљене једна од друге. У пределима нижим, заталасаним, са земљиштем разуђеним, атари су обично мали. Типичан je у томе Темнић. Ту je било могуће привредно комплетирати имања на малом простору. Где то није могуће, као например у планинским и полупланинским селима Горшег Тимока, онде се захватинама иде на веће удаљености и тако се праве велики сеоски атари. Праве и сеоска насеља већа него што би иначе на таквом землаишту била. Да у Војводини атари и сеоска насеља буду велики много je утицала државна власт. Али су села и морала бити заснивана са великим атарима, што значи са великим сеоским насељима, jep je свакоме појединцу требало и деоница на вишим и деоница на нижим земл>иштима, и деоница са земљиштем више хумусним и деоница са песковитијим земљиштем. Таква различна земл>ишта обично се не могу у тим равницама саставити на малом растојању. Тиме се већ одређује да и атари буду велики и сеоска насеља велика. У овим je првим потесним захватањима и почетак засниваньа потесног распореда баштина, а у потесном распореду баштина узрок je тежње села за груписаним сеоским насељем. Бременом нестаје могућности да се сеоско насеље шири како je најподесније. У време заснивагьа сеоског насел>а па још прилично задуто има се могућности да се оно постави на месту најподеснијем, на месту које je средиште ондашње привреде; да се породична насеља у њему заснују удаљена једно од другог, колико je то онда најподесније; да се нове куће које подижу деобничари или нови насељеници, не морају ни примицати једна другој онолико близу колико то смета, ни издвајати на самштину. Простора je доволно и да се сеоско насеље развија како je најзгодније, и да се преуређује ако постане потребно да се преуреди. Када нестане обила слободног земљишта око кућа, када се ратарство унутра у првим захватинама и око н>их већ толико развије и превлада над пашним сточарством, деобничарима тада тек и престане бити потребно да куће подижу онолико удаљене једну од друге колико су то чинили први насељеници. Престане им бити незгодно да мало јаче згушњавају насеља. Ако се негде насеље око матичне куће згусне више него што je и за нове начине привреде подесно, деобничари још имају довольно могућности да своја насеља подижу негде даље, где им je згодније. Има се могућности и да се сеоска насеља згуш-