Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЗАСНИВАЊЕ СЕОСКОГ НАСЕЉА

141

њавају онако како постаје потребно и да се престане згушњавати када насеља постану гушћа него што je потребно. Има ce могућности и да се преместе сеоска насеља, и да се за сваку промену у густини сеоског насела преуреде и сеоске комуникације. Насеље тада још није постало сметња преудешавању распореда баштина и његовом бољем прилагођавању новим привредним потребама. Сеоско насеље још не смета привредним променама, него може да се прилагођава њима и својим местом и целом својом организацијом. Може да постаје гушће или разређеније. Како затреба. Тада има утрина довољно по којима може прилично слободно да се насељем распоређује и село и појединац. Може да утрином накнади и радио земљиште које заузме населем. Ни инвестиције не сметају много да се насеље премешта. Зграде су просте и јевтине, привредних зграда и нема много, ограда још нема ни око дворишта ни других. Нема још ни воћњака уз куће који би везивали насеље да остане на месту на коме je. Још нису ни бунари израђени, нити путеви, који би сеоско насеље јаче везивали за место на коме je. Ни у доцнија времена није никада слабија тежња да се насеље постави како најбоље одговара привредним потребама, него што je била при заснивању насеља. Све док je више сточар населенику je лакше него ратару ако му кућа није на подесном месту, само ако има довољно слободног земљишта, те има добар прогон кроз радна зешьишта своја и туђа, да може стоком да се креће. Али кад ојача ратарство, сељаку, више због сточарства него због ратарства, треба да му je кућа на месту приступачном и не много удаљеном ни од које његове деснице радног земљишта, нити од колективног пашњака. Тада често и привредна средокраћа престане бити на месту, на коме je насела било постављено. Створе се нове, привредно важне, ратарске површине које уопште нису биле ни уведене у привреду када je насел>е било поставлено, или су биле привредно безначајне. Када je бирано место на коме je насеље заснивано те привредне површине нису ни узимане у рачун, те су оне доцније постале насељу снеруке. У привредно средиште се сконцентрисава сва привреда: сви депозита, сва стока. Израђује се више зграда у шему, a земљиште око кућа се деобама исцепкало, отешгьало, те нема места да се у кућњем дворишту израђује онако привредно средиште какво треба. Током времена и село и појединац све мање имају могућности да коригују густину сеоског насела. Или да га преместе. Деобничари имају много мање могућности да насеља засгшвају ван земљишног комплекса на коме им je предак своје насеље засновао: нема места подесног да je слободно, а и село брани да се нова насела заснивају у средини сеоске радне земље, С друге стране, у ономе земљишном комплексу где je предак засновао насеље нема места где се ново породично насеље може утиснути међу стара а да им не смета и да она шему не сметају. Село као целина још магье има могућности да се населем разреди. Или да своје насеље, ако