Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

142

му je негруписано, згусне и групише. Или да се премести својим насељем. Нема где. Када због стварања нових привредних површина, или због великог пораста значаја неких привредних површина, или због великог падаша њиховог значаја, сеоско насеље престане бити у привредном средишту, село не може више да прекроји распоред баштина тако да му привредна средокраћа буде негде око оног места где му je сеоско насеље; не може ни да распоред баштина прекроји тако како he на другом неком месту створити подесну привредну средокраћу а не може ни располагати тим местом да би на њ преместило своје насеље. Облиди насеља се шчврсну, не могу лако да се премоделују, престану бити пластични. Тада даље развијање сеоског насеља не може онолико колико je на почетку могло да иде по логици привредних потреба и не може онолико колико je рани je могло да се развија по линијама, по којима je било засновано. Привредне потребе по којима се оријентисало где he сеоска насеља бити заснована мењају се. Када се потпуно пређе на стајско сточарство престане потреба да сеоско насеље буде на додиру сточарских и ратарских површина. Појављују се и нове потребе привредне и друштвене, према којима треба да се мења и положај цеjior сеоског насеља и положај појединих породичних насеља. Али село много теже може да положај целог сеоског насеља мења према тим потребама. Тако и појединачна домаћинства. И цело сеоско насеље и породична насеља постала су много јаче везана за места на којима су.

Сретен В. Вукосављевић

КАРАКТЕРИСТИКЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ У ПЕРИОДУ ПРВОГ УСТАНКА

Питање: да ли je у периоду Првог устанка постојала српска држава и (ако je постојала) каквог je карактера била, није се расправљало па чак ни поставляло у досадашњој нашој историској и историско-правној литератури. Нико од ранијих аутора који су писали о Првом устанку, колико je нама познато, није изречно тврдио да за време Устанка није постојала држава и државна власт. Па ипак готово сви историчари стављају редовно почетак српске буржоаске државе у касније време, најчешће у време прве владе кнеза Милоша. Тек „хатишерифом и бератом од 1830 године писао je, например, Михаиле Гавриловић ■—- Србија je ... ушла у ред држава“ (Из нове српске историје, изд. СКЗ, 51). Или Д. Данић; „Све до 1830 г. београдски пашалук није био ништа друго до једна побуњеничка облает. ..“ (Развитак ад.яинистративног судства, 5), итд.

* Реферат прочитан на I Конгресу историчара ФНРЈ у Београду 5 маја 1954.