Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ванбрачна деца имају право наслеђиваша и према ванбрачном оцу. У том смислу je овај проблем поставио Врховни суд HP Босне и Херцеговине на својој пленарној цедници од 15 фебруара 1946, установљавајући као основна начела којих се .суд има држати приликом решаваньа ствари из области наследног права док се не донесу позитивни законски прописи: једнакост жене са мушкарцем, једнакост брачне са ванбрачном децом, једнакост грађана пред законом и право наслеђивања брачног друга. На основу ових начела установльени су следећи наследии редови: 1) деца и њихови потомци по праву репрезентације, подразумевајући под децом поред брачне и ванбрачну и усвојену децу; 2) родители! (отац и мајка); 3) браћа и сестре и њихова деца по праву репрезентације; 4) брачни друг (8). Истина схватања појединих судова о овом праву доста су се разликовала. Врховни судови народних република, имајући и сами различила схватања по овом питагьу, различито су усмеравали праксу нижих судова. На саветовагьу одржаном у Врховном суду ФНРЈ почетном новембра 1951, Врховни суд Србије je стајао на становишту да ванбрачно дете наслеђује оца увек кад je очинство утврђено, било признањем оца, било судском одлуком. Слично становиште заузимао je и Врховни суд Хрватске. Пракса словеначких судова je еволуирала у правцу сталног проширења наследног права ванбрачне деце. Преовладало je становиште код већине судова да и непризнато ванбрачно дете има право наслеђиван>а према рцу ако га je он издржавао или примио у своју кућу. Према сродницима оца дете нема никакво наследно право. Врховни суд HP Босне и Херцеговине je стално стајао на становишту зауэетом још 1946 (9). У сваком случају отступање од начела изједначења ванбрачне са брачном децом нису била битна. Оваквим схватањима несумњиво су допринеле Тезе за претпројекат закона о наслеђивању и нацрти закона о наслеђивању који су стављени на дискусију. За ближи и дубл>и увид у овај проблем недостају сви елементи, јер судска пракса која се односи на наслеђивање ванбрачне деце углавном није објављивана (10). У Тезама за претпројекат закона о наслеђивању (11) формулисани су основни принципи наследног права у ФНРЈ. У погледу наслеђивања бр ( ачне деце предвиђа се да она могу наследити своје и њихове претке (Тезе бр. Y). Ванбрачна деца имају права на нужни део, jep je то питање уређено тако да у нужне наследнике спадају потомци завештаоца млађи од 24 године, као и остали

(8) В. о овоме Вид. Крешић: Поводом одлуке Врховног суда HP Босне и Херцеговине о наследном праву. Архив, 1947, бр. 1, стр. 111—112.

(9) В. о овоме белешку у „Архиву за правне и друштвене науке 1951. бр. 4, стр. 650—651. О ставу наше праксе упореди и dr. A. Flnžgar: Dedno pravo, Ljubljana, 1953, str. 37 —39.

(10) У „Збирци одлука врховних судова“, I, Београд. 1952, нема ни једне одлуке из чэве области. Једине објављене одлуке су оне Врховног суда Словеније у часопису „Људски правник“ (Гзз 54/49. 1949, бр. 8, стр. 336—337, Гзз 25/49 1949. бр. 9, стр. 380 —381, и Гзз 1/50 1950, бр. 1, стр. 32 34).

(11) „Тезе за претпројекат закона о наслеђивању“ објављене су у „Архиву за правые и друштвеие науке“, 1947, бр. 3, стр. 315 334.

270

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА