Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

278

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ако, дакле, ванбрачни отац не цризна очинство на законом предвиђени начин, онда се може само путем тужбе овлашћених лица у закону прописаном року, у парници пред надлежним судом, утврђивати очинство. Дакле, нужна je тужба овлашЬеног лица и утврђивање тог односа у парничном поступку. Законом нису предвиђени никакви изузеци. Према томе, не би било у складу са законом утврђивање очинства на друти начин, па ни у поступку пред ванпарничним судом, ни као прејудицијелно питање уз неки друти спор односно правку ствар. Не би, дакле, било дозволено утврђивати очинство приликом поступка за расправу заоставштине, нити у спору поводом какие друге правке ства_ри, односно захтева. Уколико би се поставило овакво питање, суд би био дужан да упути странке на редован спор који би се могао повести само под законом предвиђеним условима из чл. 24 односно 25 Основног закона о односима родитеља и деце. Сродство je полазна тачка, она основна чшьеница на којој се оснивају остале правне последице. Нарочито je знача јно истаћи да се тиме изражава један природни однос. Због тога je разумливо да као такав производи дејства које такав однос изазива у природи. Родители имају дужност, која проистиче из природе тих односа, да се старају о својој деци. Друштво je ову природну функцију нормирало претворивши je у правило принудног права, чйме je омогућило да се спречи избегавање вршеаа родителске дужности. Отуда родители, свеједно да ли су брачни или ванбрачни, имају према детету исте дужности без обзира да ли оно са њима живи или не живи у истој животној или радној заједници. По правној свести нашег народа и по нашим друштвеним потребама, наслеђивање има такође главки основ у сродству. Зар се може напр. одрицати право наслеђивања детету које je још у раној младости живело и радило ван родителске куће (учећи занат или школујући се), само због тога што није живело у животној заједници и радној заједници са оставиоцем? Или, с друге стране, да ли je оправдано оспоравање права наслеђивања ванбрачном детету које отац није примио у кућу, или га чак није хтео признати, па je шегово очинство судским путем установлено. Фактом утврђења очинства (било признашем, било судском пресудом) констатован je сроднички, родителски однос, са свим последицама сродничког односа. Зашто би ова последица сродничког односа наслеђивање била изузетак? Тим пре што и сам последњи Нацрт закона о наслеђивању даје превагу законском наслеђивању које се оснива на близини сродства. Насупрот становишту Теза (бр. 7, ст. II) да ванбрачна деца имају право наслеђивања не само према родитељима већ и према шиховим претцима, обе варијанте последњег Нацрта закона о наслеђивању (чл. 19, ст. 4, односно чл. 21) прописују да деца рођена ван брака нису законски наследници предана и потомака ни дру-