Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
298
и доноси законске акте, као што je то чинила Влада по Уставу од 1946 или владе у парламентарном систему. Поменуте последице откривају још једном карактер Већа као извршног органа Скупщтине који не само да обавља један део власти у име и за Скупштину, већ јој и помаже у ньеном раду, посебно и нарочито у области законодавног рада. Постоји само један случај кад Веће може деловати на место Скупштине и кад његов акт стиче снагу равну закону. О том изузетку биће говора мало даље. Потребно je се на још једну ствар. Веће не само да нема овлашћења која би била набројана у Уставном закону да пређе границе вршења својих функција, већ нема ни правних инструмената којима би могло то фактички и да учини. Овде мислимо на правне акте које има право да доноси. Веће доноси уредбе за извршегье закона, а за вршење других послова из своје надлежности може да доноси одлуке, упутства и решења (чл. 81). Као што се види, Веће нема право доношења уредби са законском снагом, тог изванредно важног и моћног акта који омогућава владама у парламентарном систему да у извесној мери преузму од парламента вршење законодавне функције, и тиме се у толикој мери оснаже да могу, уз join нека друга права, да се супротставе па чак и превагну над претставничким телом. Право доношења уредби са законском снагом омогућило je и нашој Влади под Уставом од 1946 фактичко осамостаљење, иако je формално била под Скупштином, У Уставном закону (чл. 79, т. 4) прописано je да Веће може да доноси уредбе са законском снагом о нужним мерама за време приправног, мобилног и ратног стања. Овај случај претставља изузетак везан за изванредне прилике (a такође и за одређену облает) те по престанку наведених околности рад Beha je у потпуности под контролом Скупштине. Самим тим, овај изузетак не нарушава принцип и норму нашег новог система да Behe доноси уредбе коje немају законску снагу. Уредба коју доноси Веће je по својој природи извршни општи пропис који се доноси на основу и због извршења закона. То би била административна уредба (6). V. Посматрано у целини, однос Претседника Републике и Савезног извршног већа према Скупштини има једно своје специфично обележје. Оно се састоји у томе, као што се могло видети, што су поменути органи уствари извршни органи саме Скупштине. Они обављају одређене функиије и врше власт у име и за Скуп-* штину, те нису и титулари тих функцијц, односно власти. Између ових органа и Скупштине постоји један врло интиман радно-пословни контакт који je последица узајамних права и дужности, а такође и стила рада ових органа и Скупштине, и који баш и омогућава да Претседник и Веће испуне задатак који им je поставжен концепцијом и лрописима Уставног закона. Не само да врше одређене функције у име и за Скупштину, већ својим радом они
(6) В. др. Јован Ђорђевић : Уставно право ФНРЈ, Београд, 1953, стр. 316.