Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

329

ФАЛСИФИКОВАЊЕ ИСПРАВЕ (ЧЛ. 306 КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА) И ФАЛСИФИКОВАЊЕ У СЛУЖБЕНОЈ ДУЖНОСТИ(ЧЛ. 319 КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА)

„Оптужени je фалсификовао рачун на начин да je из бројке 30.000 начинио 36.000. Али пошто je ово био рачун продавца машине коју je купило оштећено предузеће, коме je оптужени био директор, а не службена исправа тог предузећа, онда он тиме није остварио обележја дела из чл. 319, ст. 1, Кривичног законика. Оптужени найме није унео нейстините податке у службену исправу, него je преиначио праву исправу продавца машине у намери да се употреби као права. Тиме су остварена сва обележја кривичног дела фалсификовања исправе из чл. 306, ст. 1, Кривичног законика. „Закључак: Преиначење са стране службеника привредног предузећа рачуна испостављеног истом предузећу, а у намери да преиначену исправу употреби као праву, не претставља кривично дело фалсификовања и уништења службене исправе, књиге или списа из чл. 319 Кривичног законика, него кривично дело фалсификовања исправа из чл. 306 Кривичног законика.“ (Пресуда Врховног суда HP Хрватске Кж бр. 19/53 од 21 априла 1953, Збирка одлука врховних судова, донетих у кривичнол и грађанском судаком поступку, издање „Архива за правке и друштвене науке“, Београд, 1954, одлука бр. 103). 1. Правилан je закльучак суда даурадњи оптуженог нема обележја кривичног дела фалсификовања у службеној дужности (чл. 319), већ да постоји кривично дело фалсификованьа исправе из чл. 306, ст. 1, Кривичног законика, извршено преиначавањем праве исправе. Наиме, кривично дело фалсификовања из чл. 319 не обухвата све случајеве фалсификовања исправе извршене од стране службеног лица, већ само посебну врсту фалсификованьа, тзв. интелектуално фалсификовање односНо прављење исправе са неистинитом садржином. Само што je у пресуди назначено да у конкретном случају не постоји кривично дело фалсификовагьа у службеној дужности, поред осталог, због тога што je у питању исправа трећег лица а не предузећа у коме je оптужени службено лице. Из овог 6и се могао на први поглед извести погрешай закључак да би постојало кривично дело фалсификовања у службеној дужности да je оптужени преиначио праву исправу предузеЬй у коме je он службено лице, као и онда, ако би направио лажну исправу у смислу чл. 306, као исправу свог предузећа. Из овог разлога иако je закльучак суда правилан, образложење у пресуди je непотпуно а унеколико и погрешно. 2- Као што je напоменуто, у чл. 319 предвиђено je кривично дело интелектуалног фалсифиКовања, прављења исправа са неистинитом садржином. Мада се и оваква исправа може сматрати као ла-