Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

392

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ствари.) Извесно je да ће код нас join дуто постојати са робним односима и робна, а то ће рећи грађанскоправна својина, као што ћемо ниже изнети. Друга заблуда. уско повезана са првом, јесте Да социјалистичка својина код нас нема субјекта. Она економски свакако има субјекта, штавише својину као економски однос и не можемо замислити без субјекта: присвајању као појму иманентан je и субјект, онај који присваја, који реализује вредност објекта присвајања економског добра. Друштво може бити субјект својине само у социолошком смислу. Но за право, а нарочито за позитивно право, за кодификатору потребан je правки субјект, а то може бити она правка организација која обухвата и претставља цело друштзо. Таква најшира правка организација je држава. и то ФНР Југославија. Међутим, она je субјект социјалистичке својине само у оној мери у којој присваја објекте те својине. Поред ФНРЈ и остале државноправне организације: републике, срезови и уопште комуналне заједниде су субјекти те својине и то у мери у којој имају право да у виду пореза, друштвених доприноса и других јавних дажбина. или чак у натури (напр. у случају принудне ликвидације предузећа основна средства се дају народном одбору среза) присвајају објекте те својине, Али исто тако субјект je, и то врло важан субјект социјалистичке својине, и привредна организадија која има права да у извесном обиму користи ствари којима обавља своју делатност ида у виду фондова за самостално располагайте приоваја један део вредности тих објеката. Како би привредна организација била субјект права, и то грађанског права, а да истовремено не буде субјект извесног својинског права, извесног присвајања? Каже се да кад привредна организација „управља" објектима друштвене својине, она претставља цело друштво и иступа у име целог друштва. Но зашто онда има ceoja, субјективна права по којима самосгално располаже тим објектима? Кад се каже .хвоја", то не сме бити реченични обрт или проста етикета, то мора имати садржину, и то економску, стварну. То не сме бити празна констатација. Субјективно право као појам изградило се у правној пракси, па после и у правној теорији кроз векове, оно има реалан значај. То значи да социјалистичка својина има више субјеката, да je подељена између више носилаца. Значи ли то да она тиме постаје слична феудалној својини, да je мање напредна, мање позитивна ca гледишта друштвеног развоја? Ако она значи повећање производности рада, стварагье више добара и њихову правичнију расподелу, ако она ствара праведније односе у друштву и омогућује већи развој позитивних друштвених снага, онда њена подельеност или јединственост уопште није важна. А да она тиме постаје ~феудална могу да потврде само они који не улазе дђвољно у суштину ствари. Совјетски политички руководиоци и правки теоретичари, као њихови верни интерпретатори, инсистирају на јединствености „држав-