Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

404

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

кону вриједности, свако гажење тога закона од стране појединаца (3). Интервенција државе против оваквих појединаца (или трупа; рађа дакле кривично право. Отстрањивањем и онемогућавањем антиметаморфозних кретања својине обезбеђује ce поштизање закона вриједности на индиректан начин (4). Према наведеном произлази да су грађанско и кривично право двије основ не гране права, јер су мотивисане непосредно друштвеним кретањем својине независним од уплитања државе, тј. овдје кретање својине непосредно одређује државну интервенцију, а не обратно државна интервенција кретање својине. Између грађанског и кривичног права постоји поларни однос кроз читав њихов развитак. Њихово поријекло je преддржавно, јер су друштвена правила о метаморфозном кретању својине и о борби против антиметаморфозног кретања настала још при je формирања државе та je баш потреба да се обезбиједи поштивање ових правила натјерала на стварање државе. Административно право. Грађанско и кривично право нису само основне гране права које су мотивисане кретањем својине независним од државе које и изазива стварање и интервенцију државе. Ове гране права сасвым оправдано називају још и материјалним правом, jep се њиховим посредством регулише материјално кретање својине. Постоји, међутим, још једна грана драва која ce такођер оправдано убраја у материјално право, али je сасвим другог карактера од грађанског и кривичног права. То jè административно или управно право које се битно разликује од прве двије гране права управо тиые што оно није непосредно одређено и зависно од законитог или протузаконитог (метаморфозног, протуметармофозног) тсретања својине које се одвија и независно

(3) Друштво као цјелина нужно мора да поштује закон вриједности, јер иначе не би могло опстати, а само појединци или издвојене трупе могу дјеловати супротно закону вриједности. Заправо они Који тако поступају самим тим се издвајају и супротстављају друштву као цјелини.

(4) Овдје ce поставља и друго питање. Наиме постоје и кривична дјела која не претстављају никакво кретаьье својине, бар не непосредно. Тако напр. кривична дјела против живота и тијела не морају бити у вези ca антиметаморфозним кретањем својине. Међутим, овдје je реч о биолошким претпоставкама друштва. Без живих људи и људи са нормалним тјелесним и душевним својствима не би уопће могло бити људског друштва. Због тога су и нападаји на живот и тјелесни интегритет људи основа за кривичноправно регулисаьье. Међутим, у класном друштву нападаји на тјелесни интегритет л>уди по правилу су мотивисани класном борбом и њеним заоштраван»ем. Знамо такођер да класно друштво не може постојати без државе. Због тога и појединачни нападаји на државу, ььене установе и функције изазивају кривичноправну интервенцију. Исто je тако са заштитом ДРУштвених правила понашања која настају као рефлекси природно-историских закона развитка људског друштва и која су битна за сваки друштвени поредак. Треба, међутим, подвући да je цјелокупно ово кретаьье кривичних дјела како оних против биолошких претпоставки друштва тако и оних против полмтичке и идеолошке надградьье одређено и мотивисано у крајшој линији конкурентском борбом коју изазива законито кретаьье својине између сопственика као и класном борбом коју она такођер изазива и које нужно код појединаца и трупа инспирише антиметаморфозна дјела, дјела против тјелесног интегритета као и дјела против политичке и идеолошке надградьье друштва. Кретаьье својине je дакле оно што одређузе сваколико друштвено кретаьье у класном друштву. Она су мотив и цил> сваколиког тог кретаььа. Њој су подређене све појаве и сва кретаььа у класном друштву. Због тога je и оправдано закључити да je кретаьье својине противно закону вриједности суштина кривичног права.