Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

426

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

против чије се одлуке странка практичкн нема коме жалити у управном поступку. У последњем погледу прописује напр. савезни У ставни закон о основима друштвеног и политичког уређеша ФНРЈ и савезним органима власти да се против аката државних секретари јата и других самосталних савезних органа управе може непосредно повести управни спор (чл. 98, ст. 1), а исто начело вриједи и у народним републикама за акте органа републичке управе. Због околности да при садаппьем стању југославенског права у питању првостепене надлежности вриједи опћа пресумпцпја да управни поступак у првом степену воде народни одбори котара. односно града, размјерно he се ријетко јављати овај други облик шутње, јер je у правилу и увијек допуштена жалба против аката наведених народних сдбора односно њихових органа. И у вези с читаном садахшьом организацијом државне управе у ФНРЈ. неактивна жалбена инстанција бит he обично: а) орган републичке управе ако je акт у првом степену дошш народни одбор котара, града и у одређеним стварима градске опћине; б) народни одбор котара ако je акт донио народни одбор опћине, а у одређеним стварима и градске опћине; в) народни одбор града ако je акт донио народни одбор опћине у саставу града; и г) народни одбор котара односно града ■ — ако je акт донио који његов орган, па je жалбена инстанција изузетно од правила под а) крез-фана у крилу истог народног одбора (7). Осим споменута два основна случаја, југославенско право познаје join и нарочиту заштиту од шутње администрације која настаје неизвршењем правомоКне судске одлуке у управном спору (чл. 65 Закона о управним споровима), а та he бити размотрена посебно у параграфу 7. И француско право разликује та два основна случаја шутње, али с модифицираним значекьем. Оно допушта непосредно покреташе управног спора чим надлежна управна власт није донијела првостепени акт, а ово je дошло као нужна посљедица необавезности управне жалбе. Али ако постоји првостепено рјешење. може се против гьега покренути хијерархиска жалба. Но због нерјешавања те жалбе ужива страггка управносудскз' заштиту само под условом да je жалбу уложила у року који вриједи за судску тужбу, тј. у року' од два мјесеца по саопћењу првостепеног акта. Овакво je правило развио Conseil d’Etat с циљем да спријечи накнадно саш-фан>е тужбовног рока, кад je странка против првостепеног акта могла непосредно покренути управни спор, па je из спекулативних или каквих других разлога пропустила судску тужбу и накладно погеренула хијерархиску жалбу. Ово je правило Con-

(7) Тако je у поЈединим републичким з'аконила о народним одборима предвиђено да се против првостепеног рјешења надлежног начелника одјела у стамбеним предметима и у предметима соц!lјалне помоћи која се додје.љује по властитим прописима народних одбора, покреће жалба пред посебном одборничком комисијом.