Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

452

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Према оваквој редакцији овог прописа изгледало би да се одредбе чл. 45 односе само на она лица која по досадашњим прописима ыису имала право на пензију већ им се овим дрописима под одређеним условима омогућава да то право задобију адасе не односи на она лица којима je такво право ранијим решењем већ признато, jep ce y наведеном чл. 45, ст. 6, изрично каже да се постојање чињеница због којих се одређени стаж не признаке за пензију утврђује у оквиру поступка покренугог ради установљења права на пензију односно инвалиднину. Међутим, одредбом последњег става чл. 45 предвиђа се да одредбе претходних ставова овог прописа важе и за случајеве где je ранијим решењем признато право на пензију. Ипак се поставља питање поступка при утврђивању чињеница по чл, 45, ст. 6, у оним случајевима утврђивања постојања чињеница где je право на пензију ранијим правоснажним решењем надлежног органа било већ утврђено и у оним случајевима где се то право тек установљава. Посебно се поставл»а питање утврђивања постојања чињеница по чл. 45, ст. 2 и 3, ако je постојање тих чињеница морало претходно код одлучиваньа права на пензију бити утврђено. Зато се и тежиште питања за правилну примену чл. 45 налази у примени одредбе ст. 6 овог прописа. На име која правила управног поступка треба применити код утврђивања постојаша чињеница због којих се одређени стаж не рачуна за пензију. Сматрамо да je за решење овог питања одлучно да ли je реч о случају где се пензија тек одређује или о случају где je пензија правоснажним решењем већ одређена. У првом случају треба предузети редован испитни поступай ради утврђивања постојања ових чињеница, предочити заинтересованој страни чињенице које противу ње стоје и пружити јој могућност да противно доказује, па тек пошто се прикупе и сцена све релевантне чињенице, донети одлуку о томе да ли означене чињенице постоје и у вези с тим одлуку о признању одређеног стажа. Овај поступай треба применити и тамо где je пензија по ранијим прописима ранијим решењем била одређена a постојање чињеница из измешеног чл. 45 није било цењено зато што се по ранијим прописима није ни тражило (чл. 45, ст. 5). Тамо пак где je ранијим правоснажним решеньем о одређивању пензија по позитивним прописима (Закон о установљењу права на пензију) постојање тих чшьеница било већ цешено и утврђено да те чињенице не постоје, поновно испитивање тих чињеница може се предузети само у ванредном поступку обнови поступка под условима предвиђеним у правилима општег управног поступка (чл. 128), односно стављањем ранијег решена ван снаге по праву надзора (чл. 134, 135 Закона о управном поступку) ако постоје за то законом предвиђени услови. Тек ако се у том поступку стави ван снаге раније правоснажно решегье може доћи до непризнавања одређеног радног стажа за пензију по одредбама чл. 45 наведене Уредбе о изменама и допунама Уредбе о одређивању и превођењу пензија и инвалиднина. У пракси последњи став чл. 45 по коме се претходни ставови тог прописа примењују и на случајеве где je ранијим решењем