Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

451

ДИСКУСИЈА

ровима, где je предвиђено под којим условима тужба може задржати од извршегьа решеше против кога je тужба подпета. Но случајеви отступагьа од правила општег управног поступка при одређивању и превођењу пензија и инвалиднина овим нису исцрпљени. Карактеристичан je у том погледу чл. 45 Уредбе о одређивању и превођењу пензија и инвалиднина. Овај прогтас налази се у глави која носи наслов „Признагье права на пензију лицима која по ранијим прописима нису имала то право”. Према првобитној редакцији, у сагласности са насловом ове главе, тај пропис je предвиђао услове под којим се лицима која по ранијим прописима нису имала право на пензију, то право може признати. Међутим, Уредбом о изменама и допунама уредбе о одређивању и превођењу пензија и инвалиднина од 10 јануара 1953 („Сл. лист ФНРЈ”, бр. 2/53) чл. 45 измењен je на тај начин што се не само извесној категорији лица ко ja по досадагшьим прописима нису имала право на пензију, под одређеним условима то право признаје, већ су и предвиђени извесни услови под којима се одређеним категоријама лица код којих се стичу ти услови, не признаје за пензију одређени пензиски стаж. На тај начин, применом тих прописа ако таква лица по одбитку тако одређеног стажа, не испуњавају услове за пензију, она могу то право изгубити иако су га по ранијим прописима била стекла решењем надлежног органа. Измегьен чл. 45 предвиђа: да се лицима против којих стоје чигьенице из чл. 2 Закона о установљењу права на пензију, при одређивању права на пензију и инвалиднину, не рачуна за пензију радни стаж навршен у периоду од 6 априла 1941 до 15 маја 1945 као ни време које су таква лица провела у затвору по правоснажној пресуди због дела у вези са тим чињеницама иако им за то време радни однос није престао (ст. 2); да се лицима која су за време народноослободилачке борбе активно учествовала на страни окупатора и његових помагача, или су била функционери квислиншких органа власти или организатори и активисти квислиншких организација, као и лицима која су се раније истакла активном противнародном делатношћу, при одређивању пензије и инвалиднине не рачуна за пензију радни стаж навршен до 15 маја 1945 (ст. 3); да се лицима која су дуже од пет година прекинула рад-, ни стаж због тога што су се бавила самосталном привредном делатношћу у индустриским, банкарским или већим трговинским и сличним предузећима (као власници, сувласници или акционари) не рачуна за пензију радни стаж навршен пре тог прекида с тим да he се сматрати да су радни стаж прекинула и лица која су као акционари била на руководећим положајима у таквим предузећима (ст. 5); да постојаше напред наведених чишеница због којих се одређени стаж не рачуна за пензију утврђује завод за социјално осигуравье среза (града) по правилима општег поступка у оквиру поступка покренутог ради установљења права на пензију односно инвалиднину (ст. 6).