Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

правка теорија и један део аустриске правке теорије); негде je део изјаве воље (један део француске правке теорије и један део аустриске правке теорије). Из тога даље произишло je и схватање да je правки посао закључен без претходног одобрења покуда; затим пред-акт (један део француске правке теорије). Нама изгледа најоснованије мишљење да су овакви уговори закльучени под одложним условом, каквэ становиште заузимају и наши највиши судови. Од одобрења државног органа зависи да ли су воље уговорних страна, по оцени државног органа, у границама закона и према томе xohe ли им се дати пуно дејство или не. Ако одобрење наступи, зашто изјављеној вољи и дотад, тј, до давагьа одобрења, не дати пуну правку снагу и правно значење. Овакви уговори спадају у такозване непотпуне или недовршене правне послове. Непотпуни правки посао се не довршава једним потезом, него придолажењем једне или више чињеница које га тако употпуњују. Случајеви таквих правних послова су доста чести. Такав je, например, тестамент, код кога je смрт оставиоца она чињеница која употпуњује тестамент као правки посао и ставља га у дејство. Исто тако у случају прекорачења границе пукомоћства од стране дотуномоћенога, оно што je више урађено није непостојеће ни ништаво. Давалац пуномоћства може то да ратификује, (ratihabitio mandate aequiparatur). Недовршени су правки послови и условии правни послови, правки послови закључени под одложним условом. Условии правни послови нису ништави, него само још немају дејства и из њих не настају још никаква права. Недовршени, непотпуни правни ,посао није ни непостојећи правни посао. Та се три појма врло често замењују (2). Док одобрење није тражено, уговор није још „сакупио“ све потребив чињенице за своју потпуност, он виси. Уговор тада није ни ништав ни непостојећи, он je само недовршен. Међутим, кад je решење по молби за одобрење дато, било да je то решење позитивно било негативно, у оба случаја уговор престаје да виси и има даљу судбину различиту, већ према томе да ли je решење позитивно или негативно, односно да ли je одобрење дато или je одбијено. Ако одобрење није дато, услов није наступио и отпадање услова делује ретроактивно, тако да се сматра да уговор није ни постојао од почетна. Стање које настаје после одбијања одобрења није ни ништавост ни непостојање правног посла; то je стање као да уговора уопште није ни било. Ако je одобрење дато, услов je наступио, уговор постаје потпун и довршен. Уговор je и пре тога био важећи и није био ништав, него само недовршен и без дејства, а сад je постао довршеи и добио своја дејства. 4. У погледу питања да ли je суд позван у случају недостајања одобрења државног органа да сам по службеној дужности тражи ово одобрење или да тражи извештај да ли државни орган одобра-

(2) Traité de droit comparé par P. Arminjon, B. Nolde, M. Wolf, Tome Et, Paiis 1950, No 424, str. 152: Rossel — Mentha, Manuel du droit civil suisse. Tome I, Lausanne Genève, 1922, No 867, str. 585 1 No 847, str. 569.

465

СУДСКА ПРАКСА