Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

467

СУДСКА ПРАКСА

ПОСЛЕДЊИ ДАН РОКА ЗА ПОДНОШЕЊЕ ТУЖБЕ У УПРАВНОМ СПОРУ

Члан 21 Закона о управним споровима прописао je рок за подношекье тужбе али није ближе одредио шта he бити у случају ако последњи дан рока падне у дан кад суд не ради. И перед тога, наши судови примешивали су стару праксу, односно у таквим случајевима примали тужбе првог наредног радног дана. Међутим, због иаведене празнине у Закону о управним споровима, наша најновија судска пракса доноси решења која мен>ају досадашше гледиште по овом питашу. С обзиром да je важно јасно одредити последней дан рока за подношење тужбе, изменено гледиште наше судске праксе заслужује пажњу. У једном случају у коме je тужилац поднео тужбу у понедељак jep je последњи дан рока био недеља, Врховни суд HP Орбите одбацио je тужбу као неблаговремену. На жалбу тужиоца Савезни врховни суд својим решењем Уж бр. 533/54 одбацио je жалбу са овим образложењем; „ . . . Тужилац неосновано сматра да je његова тужба благовремено поднета иако je поднета ван рока из чл. 21 Закона о управним споровима. Управни спор je посебан институт у коме се испитује законитост управног акта и странка има право да се тим институтом служи уз услове прописане материјалноправним одредбама Закона о управним споровима, а то гьезино право ограничено je законом одређеним роком. Услед тога je рок за подношење тужбе матери јалноправни рок на који je само право на покреташе управног спора изворно везан, а протек материјалноправних преклузивних рокова чини запреку постанку права што значи, да се правка радња има лредузети само унутар законом одређеног рока. На преклузивне рокове мора се пазити по службеној дужности, jep се право само гаси протеком односног времена. За рачунање времена у коме се има остварити право код материјалноправних преклузивних рокова урачунава се и недел>а или празник ако задњи дан рока пада у ове наведене дане, jep се на преклузивне рокове не могу применити прописи о процесуалним роковима.“ 1. Наведено решење исправно истине да je управни спор „посебан институт у коме се испитуЈе законитост управног акта“. Специфичност управног спора огледа се у његовој посебној улози у заштити права грађана као и у контроля законитости рада управе. Стога, кад се решавају питаша у вези са тумачењем евентуалних празнина у Закону о ућравним споровима, неопходно je водити рачуна о посебној улози управног спора у праву. Ако се тако приђе питању рокова у управном спору, онда се првенствено мора узети у обзир теорија и пракса административног права, a грађанско право и ньегов поступак имају само допунску улогу, уколико поједина питања нису решена у административном праву Ако бацимо поглед на рани je законске текстове у управном спору код нас можемо одмах уочити да су на,пример у Србији још по Закону о пословном реду у Државном савету од 1891 (чл. 68, ст. 5, Зборяик 47, стр. 61) у погледу рачунагьа рокова важила наређења