Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

96

AHA ЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

не овог проблема мора испунити и остале услове. Остајане при тумачену чл. 26 Основног закона о односима родитеља и деце у том смислу да суд може ex officio проширивати поступай, омогућава да се одлуке доносе без претходне борбе заинтересованих странака, дакле без дијалектичког процеса. Поред тога тиме се не применују у потпуности нека основна начела грађанског процесног права, као што je например акузаторско начело. Отуда одлука Врховног суда Босне и Херцеговине претставља, по нашем мишљену, правилну дримену члана 26 Основног закона о односима родитеља и деце.

Војислав С. Бакић

ПРАВНО СРЕДСТВО ПРОТИВ ЗБИРНОГ УПРАВНОГ АКТА

Комплексни или збирни управни акт je такав управни акт код чијег je доношена потребна сарадња два или више органа. Притом, сваки од тих органа доноси по један акт или врши неку управну радну али су сви ти акта односно радње срачунате на исти циљ: да се реши један управни предмет, a учешће више органа омогућава правно постојање и произвођење правног дејства таквом акту. Та сарадна двају или више органа код доношена једног збирног управног акта може да буде различита; два органа заједно изДају један акт, један орган предлаже а други издаје акт, један орган доноси акт у сагласности или по претходном сдоразуму са другим органом. Збирни управни акт може настати и на тај начин што je за доношене неког акта обавезно претходно саслушање одређеног саветодавног тела, или на тај начин што један орган доноси акт а други да je потврду, одобрене и сл. на такав акт. Код збирних управних аката издваја се један за који се може рећи да je централни, главни, док су остали акта односно радне саставни делови збирног акта и као такви споредни - акцесорни (Лаза Костић: Административно право, II книга, Београд, 1936, стр. 101-103). Taj главни акт може али не мора да буде хронолошки последни акт код доношена једног збирног управног акта. Например, код збирног акта који један орган доноси на предлог другог органа главни акт би био акт органа који хронолошки последњи учествује код доношена таквог акта, тј. акт органа који доноси такав акт на предлог другог органа. Али, код збирног акта где један орган доноси акт а други даје потврду, одобрење, главни акт би био акт оног органа који такав акт издаје, дакле, не хронолошки последни акт. За оцену важности једног збирног акта од утицаја je чиненица да ли су код доношена таквог акта узели учешћа органи чије je учешће било нужно прописано. Наиме, збирни у,правки акт неће бити перфектан тј. није правно настао ако му недостаје учешће