Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
24
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
вреди у првом реду тиче привредних организација. То нам пак показухе да се и питање кодификације друкчије поставља у једној социјалистичкој и федеративно уређеној земљи као пгго je наша, него у једној земљи са централистичким друштвено-економским и политичким уређењем. (4) Закон ик о раду. У овоме законику требало би у првом реду да буду обухваћене одредбе о праву на рад, затим ближе одредбе о радним односима у привреди. Поред тога, овај закон би требало да садржи и основне одредбе и установе из области социјалног осигурања, с обзиром и на то да су рад и социјално осигурање међусобно тако тесно довезани и условљени да je рад уствари битна претпоставка за социјално осигурање. Иначе, извесне основне и online одредбе о раду и социјалном осигурашу могле би да буду обухваћене и поменутим закоником о радничком самоуггрављању. (5) Законик о самоуправљању радног народа у општини срезу и граду (Законик о комунама). Овај законик би садржао правке норме у смислу основних одредаба чл. 7, у вези чл. 4, ст. 1, Уставног закона. (6) Законик о породици који би обухватио прописе основног законодавства о регулисаньу односа из оквира породичног и брачног права, као и односа између родитеља и деце. Овде пак такође треба напоменути да у исшьучиву ыадлежност Савезне народне скупштине спада само основно законодавство о породици, браку и старатељству, што je такође од значаја за питање о евентуалној кодификацији ове правне материје. (7) Кодификацща по облицила својипе. Кодификација правних прописа по основним установама и правцима друштвено-е----------кономске изградње наше земље одговарала би углавном и кодификацији по облидима својине и својинских односа. Ако се пак пође од тога да je основни проблем код сваке имовинске кодификације питанье својине и њених облика што оно у основи својој стварно и јесте, онда би и приликом решавања питање кодификације требало поћи од својине и њених облика. С обзиром пак на то да код нас поред друштвене својине, као и задружне својине и својине друштвених организација, постоји и приватна својина, а затим и лична својина. доставља се и питање кодификације прописа о приватној и личној својини, нарочито с обзиром на наше новије законе и друге прописе који се тичу баш ових облика својине. Реч je посебно о Закону о пољопривредном земљишном фонду оппггенародне имовине и додељивању земље пољопривредним организацијама, којим je законом утврђен максимум пољопривредног земл.ишта; затим о Закону о промету земљишта и зграда, у вези и са Уредбом о управљању станбеним зградама. Садржина и функција ових правних прописа, као и разлог и циль шиховога доношегьа упућују на закључак о трајности установа и односа који су шима нормирани. И због тога би, мислимо, било потребно и умесно да се и ти дрописи обухвате једним закоником