Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРАВИЛ ПРИРОДА АКТА ПОСТАВЉЕЊА

25

којим би истовремено могло да буде нормирано и питање наслеђивања приватно и личне својине. Мислимо да би решење питања кодификације нашега права, а посебно нашега имовинског и привредног права, узимајући у обзир и наше нове привредне прописе, по наведеним основким установама и правцима друштвено-економске изградње наше земље највшпе одговарало и даљем развитку и изградњи нашега права и правног система. Овај систем кодификације несумњиво бинајвише био у складу и са принципом рационализације да ce ca што je могуће мање ггравних норми ротпуно и верно обухвате и изразе све оне основне одредбе и установе које треба да чине садржину једнога законика. На овај принцип као на једну од најзначајнијих одлика сваке кодификације нарочито ce указује и у модерној правној науци. Треба што више ограничити „плиму закона“ (die Gezetzflut), a између науке и праксе поставили што више мостова; треба бити што више прецизан и јасан у писању закона, при чему je од нарочитог значаја и посебан законски стил, тј. начин писања закона, то су најчешће сугестије које ce no овоме питању сусрећу у модерној правној науци. (В. о томе Dr. Franz Schlegelberger; Zur Rationalizierung der Gesetzgebung, Berlin, 1928; Jean Ray: Essai sur la structure logique du Code civil français, Paris, 1926, str. 24 i si.). Приступајући кодификацији нашега новог имовинског односно привредног ,права, ми заиота нисмо у таквом положају да бисмо се могли озбиљније користити било каквом рецепцијом, тј. било каквим обимнијим пријемом правних установа и појмова из права и законодавства других народа и држава. Могли бисмо се унеколико утледати само на Швајцарску, која je иако капиталистичка такође једна федеративно уређена и несумњиво напредна земља, земља са најбоље изграђеним грађанским односно имовинским и привредним законодавством. Зато he и наш нови привредни кодекс уистини бити једна оригиналка творевина нашега законодавца и наших правника, један несумњиви novum у историји права и законодавства.

Др. Адам П. Лазаревић

ПРАВНА ПРИРОДА АКТА ПОСТАВЉЕЊА

I. На основу акта о постављењу заснива се радни (тзв. службенички) однос државних службеника са државом, тј. једно лице добија својство државног службеника и улази у једну већ постојећу општу правну ситуацију. Али, ступање у овај однос je добровољно како за државу тако и за цојединца, тако да се код постављења државних службеника манифестује, с једне стране, воља државе (односно њених органа), а с друге стране, воља кандидата за државпу службу. Међутим, баш ова чињеница намеће питање: у којој форми, на који начин и са каквим значајем учествују ове воље при постав-