Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
36
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
него при заснивању службеничког односа. Отуда, кандидат који je поднео молбу за службу не постаје државни службеник издаванем акта поставлена односно саоггштенем одлуке о пријему. Он то достаје, по правилу, тек од дана јављања на дужност. Такво једно лице постављено у више разних надлештава може слободно бирати а то није забранено по нашем законодавству које ће постављење примити. Ступањем на дужност у једно од ових надлештава, остала доставлена падају, пошто им недостаче још један, важан спољни услов за њихово остварење: ступање на дужност. Остала поставлена, дакле, сматраће се као да никад нису ни била учинена. Најзад, нису искључени у пракси ни такви случајеви, мада су врло ретки. да je постављење било учинено без писмене молбе, из било којих узрока. Једно постављење без молбе, не би се могло само из тог разлога огласити као неправилно, ако су испуњени сви услови и све форме које закон тражи за правилност акта поставлена. Отуда, молба нема никаквог утицаја на вал>аност и перфектност акта поставлена. Да заклучимо. По нашем мишљењу, Закону о државним службеницима више одговара теорија једностраног акта поставлена, него теорија уговора или двостраног акта. Уствари, Закон заводи једну специјалну правну технику у механизму заснивања службеничког (радног) односа која се састоји из два ј едностраиа акта: акта о постављењу којим се изражава воља надлежног органа и акта воље појединца који се огледа y отварном ступању на дужност. Али, на основу ова два акта не бисмо могли да изведемо заклучак да се у основи поставлена налази било какав уговор, макар и прећутан. Тачно je да су ова два акта повезана, jep се једностраном акту поствлена мора придодати и једностран акт појединда ступане на дужност, пошто je радии (службенички) однос по самом закону доброволен. Само, овај други акт не улази као битан, унутраипьи и саставни елемент самог акта постављења. Отуда, не слажемо се са гледиштем да je ступане на дужност битан формалин услов за саму правилност и валаност акта о поставлену. Обом моменту юг дајемо значај и вредност само једног спољњег догађаја услова за стварно засниване службеничког односа. и Тиме за наступане правне реализације и дејства акта о поставлену, који, да додамо, редовно, има једино значај дравне форме и правног основа за засшгване овог односа. Такво схватане правног механизма засшшана радног (службеничког) односа одговара потпуно и општој правној ситуацији у којој се налазе државни службеницп, и од које. по правилу, закон не дозволава никаква отступана путем посебног уговарана. Иначе, ако би се узело да у основи правне везе службеника са државом стоји уговор, онда би се могло заклучити да je и правна ситуација службеника уговорна, што, међутгш, уствари не одговара нашем позитивном праву.
Др. Александар Балтић