Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДОСАДАШЊИ РАЗВИТАК ЗАДРУЖНИХ ЕКОНОМИЈА И ЊИХОВИ ОСНОВНИ ПРОБЛЕМИ

У току 1948 приступило се реорганизацией набавно-продајних земљорадничких задруга у јединствене или опште земљорадничке задруге. Ове реорганизоване земљорадничке задруге имале су сложенију и еластичнију организацију него бивше набавно-дродајне или сличне задруге. Поред задружне скушптине и управног и надзорног одбора оне су имале, као што je познато, и читав низ задружких одбора који су руководили појединим привредним гранама и делатностима којима су се бавиле те задруге. Например, један од тих одбора био je задружни одбор за ратарство који je имао да се стара о унапређењу целокупне пољопривредне производите на територији села где се налази дотична У цшьу извршегьа овог задатка задружни одбор за ратарство могао je између осталога да организује и пољопривредна задружна газдинства или задружне економије. У свом реферату „Задали наше политике на селу“, држаном на II пленуму ЦК КПЈ, Едвард Кардељ je, разрађујући задатке општих земљорадничких задруга, наглашавао да ове задруге могу да постану средство социјалистичког преображаја села само ако развијају и јачају елементе задружне .пољопривредне производње и ако_ се боре за повећање површина задружне земље и задружне имовине уопште. Je дан од облика задружне деланности кроз који he оне спроводити горе наведене задатке jecy, по речима Кардеља, и задружне економије или задружна пољопривредна газдинства. I. Задружне економије, дакле, претстављају такав облик рада који дозвол>ава општој земљорадничкој задрузи да може непосредно организовати пољопривредну производњу. Ако би се шире посматрала ова врста делатности, онда би се под појам задружних економија могле сврстати евентуално и сточарске фарме, воћни и лозни расадници, придусне станице и слично, али ми ћемо се у разматрању овога питања првенствено задржати на задружним економијама које се пре свега и претежно баве ратарском производимом, пошто се код нас под називом задружне економије углавном подразумевају таква газдинства. Задружне економије су организовала пољопривредну производњу на земљишту које су опште земљорадничке задруге добијале из државног земљишног фонда или од месног одбора, као и на земљишту које je задруга узимала у закуп или куповала од појединих индивидуалних власника. Било je случајева да су поједине задруге приступале разним врстама мелиорација и тако добијене површине ставл>але на расположење задружним економијама. И најзад, поједини чланови задруге добровољно су уносили извесне делове своје земље у . задружне економтгје, добијајући за то накнаду у облику закупнине (слично као код бивших сељачких радних задруга I типа). У последнее време, у 1952 и 1953, многе економије добиле су