Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

38

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

знатне површине земље од расформираних радних задруга а исто тако и из ошнтенародног земльишног фонда створеног на основу Закона о польопривредном земљипшом фонду. Први законски текст у коме се помиььу задружне економије, био je Основни закон о земљорадничким задругама од 6 јуна 1949. У чл. 52 овог закона набрајају се делатности којима се могу бавити опигге земльорадничке задруге. Под посебном тачком у овом члану говори се да отите земльорадничке задруге могу да се баве организовањем и вођењем задружних економија. У чл. 54 подвлачи се да чланови општих земльорадничких задруга задржавају у целости своја лгична газдинства, али да могу земльу у целости илги делимично добровольно унети у задружну економију. И најзад у чл. 55 истог закона говори се о томе да се на задружне економије општих земльорадничких задруга у погледу награђивања и начина уношења землье дримењују одговарајући прописи који важе за сельачке радне задруге I типа. Далье се у том истом члшну прописује да се задружне економије воде као посебна газдинства у оквиру општих земльорадничких задруга и да имају своја посебна правила: Угледна правила за земльорадничке задруге општег типа издата 1948, дакле у време када се увелико спроводила реорганизација ранијих набавно-продајних задруга у ошпте земльорадничке задруге, говоре у своме чл. 2, т. 3, да je задатак земльорадничких задруга између осталога и у томе да организују задружна имагьа од већ постојећег заједничког земльишта, неподельеног аграрног фонда, земльишта добијеног мелиорацијама итд., да на тим задружним имањима примењују агротехничке и зоотехничке мере и да домажу задругарима да и они на својим имањима примењују те мере. Треба додати да од осниваша првих задружних економија па све досад нису од надлежних органа издати никакви блгижи и детаљнији прописи који би помоглш задрутарима у рещавагьу низа сложених проблема који су се јављалш у вези са радом тих економија. Кардель je у своме реферату на II пленуму ЦК КПЈ напоменуо да се у ондаппьем Савезном министарству польопривреде израђују конкретне организационе мере ко je би развитку задружних економија дале јасну лшнију. Тако исто je и Мијалко Тодоровић на конференцији сельака задругара, одржаној 1 марта 1949, наговестио доношење утледног правилника за задружне економије. Међутим, овај правилшик није био донет, а тако исто ни најављене организационе мере које су ималги да придреме органи Министарства польопривреде. Тако су се задружне економије развијале у оквиру и на основу неколико прописа Основног закона о земльорадничким задругама од 1949 и у своме развитку бориле су се са низом тешкоћа и проблема који су углавном ггратилш и опште земльорадничке задруге. Како и у ком смислгу су бшш формулисани основни задаци задружних економија? Оне су, према Кардельу, имале да претстављају најнапреднији социјалистички елемент у општој земльорадни-