Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НУЖНИ НАСЛЕДНИЦИ

137

б) у другу трупу долазе лица којима закон даје право на нужни део али уз испуњење једног допунског услова пород општих услова које се траже од законских наследника. То су; сви оставиочеви преци сем родитеља (дакле деде и бабе, прадеде и прабабе, чукундеде и чукунбабе и др.) и браћа и сестре оставиоца (чл. 30, ст. 2). Ова лица немају права на нужни део самим тим што могу и када могу да буду законски наследници, већ je потребно, пород свега тога, да су, и то сваки од њих, трајно неспособни за рад и да немају нужних средстава за живот. Само ако и када ова лица испуњавају и овај допунски, субјективни елеменат за стицагье права на нужни део, они у конкретном случају могу бити нужни наследници. A његово испуњење има да утврди суд својом одлуком у сваком поједином случају и у односу на сваког од ових сродника који полажу право на нужни део (чл. 223 и 226). За одређивање лица којима признаке право на нужни део, а све то конкретизовано у условима који се траже да би једно лице могло уопнгте бити нужни наследник, наше право ср дакле служи са два критеријума, на основу којих и разликовање две наведене трупе нужних наследника: чисто објективан критеријум, по коме извесна лица стичу права на нужни део чим испуњавају оппгге услове за озојство наследника уопште, дакле по коме се право на нужни део заснива само на објективним особинама лица у питању; објективно-субјективни критеријум, по коме извесна лица цтичу право на нужни део само кад су, доред иопуњавања ошптих услова за својство наследника уопште, трајно неспособна за рад и немају нужних средстава за живот, и то и једно и друго, с обзиром да се захтева кумулативно постојање оба ова статьа, дакле по коме се право на нужни део заснива како на објективним тако и на субјективним особинама лица у питању.

Употребом ова два критуријума при одређивању нужних наследника, наше право се руководи у основи и истом идејом која je одвела могућности повећања односјно смањења наследник делова брачног друга односно сродника другог наследног реда (чл. 28 и 29). Отуда и сличне последице. Док у конкретном случају паралелно постојање више лица одређених по чисто објективном критеријуму води у томе случају могућности стицању , права на нужни део од стране свих њих, дотле за сиучај примене објективно-субјективног критеријума постојање више истоврсних сродника не мора одвести (и по правилу и не води) могућности да сви они стекну право на нужни део, већ то право може да припадне само некима од њих, дакле само оним од истоврсних сродника који, поред тога што их наше право објективно узима у обзир да би могли бити нужни наследници, испуњавају и допунски услов, тј. да су трајно неспособни за рад и да немају нужних средстава за живот (тако, например, ако je оставилац оставио двојицу деда и једну бабу, па je само један од деда трајно неспособан за рад и нема нужних