Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

239

чуноводство обухвата читав низ народнопривредних размера у којима се огледа привредни живот једног народа, и који се концентришу око обрачуна националног дохотка и његове расподеле. Од времена Кејнзове теорије а услед све веће интервенције државе у привредни живот нације, потреба за квантитативним описиваньем појава орпптепривредног аспекта постаје све јача. Тако je по свом пореклу друштвено књиговодство потекло из теорије, али су му примена и значај у највећој мери практичне природе, јер служи за основу сваком државном планирању и мешању у привредне односе. Практична примена учинила je да друштвено рачуноводство изврши проверавање теориских поставки, те да неке појмове као некорисне занемари. Утолико je оно објективно, реално и употребливо. Оно je одраз само стварног тока догађаја и може и треба да служи као стимулус за теорйска разматрања. С друге стране, оно je као'и свака квантитативна метода претежно описано, статично и односи се на протекле догађаје а не и на будуће. Сем тога, теорија je ипак та која поставља оквире и дланове за развој друштвеног књиговодства. Аутор не улази у анализу порекла Кејнзових теорија тако да занемарује Марксов утицај на овом сектору. R. Nurkse: The Problem of International Investment Today in the Light of NineteenthCentury Experience. Чланак je од интереса за разумевање економских и политичких догађаја светске скорашње и данашње историје. Аутор, познати специалиста за проблематику недоволно развијених земаља, пореди характер енглеског извоза капитала у XIX веку са модерним међународним фикансирањем које спроводи амерички капитал. Необично рељефно су истакнуте квалитативне разлике између финансирања које je спроводила Енглеска извозом свог капитала у XIX веку, и међународног финансирања данас. Енглеска je у XIX веку улагала много већи процент свог националног дохотка ван земле него Америка после Другог светског рата. Затим, Енглеска je углаваном улагала капитале у „новонастааене области“ САД, Канаду, Аустралију итд. Улагање капитала пратиле су велике миврације културног и стручног европског становништва, тако да je у новим земљама врло брзо достигнут висок стандард живота. И данас се ове земле боре за остварење високе материјалне цивилизације, што се види из великог националног дохотка до глави становника у тим землама. Енглески капитал ни je био заинтересован у екстрактивној привреди него поглавито у транспорту и прерађивачкој индустрии. Вероватно да je иза таквог улагања стајала једна политична идеја повезивања више народа у целину. Овакав начин инвестирања свакако je добрим делом условила и привредна структура Енглеске која je захтевала јак увоз и извоз. После Другог светског рата инвестиције се упућују у неразвијене и колонијалне земле. Масовне миграције XIX века су онемогућене. Осећа се потреба да се капитал из САД извезе у густо населене области са пуно јевтине радне снаге. Али треба приметити да ова радна снага није културно припремлена за виши ниво западних метода и опреме. Стога садашње инвестирање има да се бори са новим проблемима. Отуда je боле да се врши организовано преко влада а не приватно, затим да се капитали улажу у транспорт, енергетску базу или јавне услуге. То указује да се характер међународних инвестиција потпуно изменио и да има за пил политично умирење и регулисање читавог једног сектора врло сиромапгаог становништва. No. 257, March 1955. Е. Н. Phelps Brown and S. A. Ozga: Economie Growth and the Price Level. Ако се економски развој посматра на дуг рок из перспективе Велике Британије опажају се наизменични периоди дизања и падања општег нивоа цена. Традиционална теорија je ова кретања приписивала монетарном узроку количини и произзодњи злата. Аутори овог чланка одбацују такво објашњење и