Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЖАЛБА У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

149

Не би се могло прихватити тврђење да другостепени орган неће познавати околности конкретног случаја које су утицале на доношење решења у одређеном смислу. . Оно би било тачно само под претпоставком да решење које ее доноси на офюву слободне оцене не мора бити образложено. Међутим, усвојено je гледиште да и такво решење мора садржавати излагање разлога којима се орган управе руководи© при доношењу решења. На тај начин je перед странке и другостепени орган обавештен о околностима случаја, те разлог непознавања тих околности не може доћи у обзир овде, као ни у другим случајевима. С обзиром на изложено, разлози указују на то да и у погледу решена о каквима je овде реч треба одржати правило по коме другостепени орган има овлашћење да испитује дравилност коришћења слободне оцене од стране првостепеног органа, а да би отступања од тога правила дала могућности за 'одржавање незаконитих решена. 3. Неки се управни послови у последне време све више преносе на извесне привредне, друге самоуправне или друштвене организације. Најпре су одређени послови били пренети на Завод за социјално осигуране, затим на заједницу дривредних предузећа југословенских пошта, телеграфа и телефона, на Јутословенске железнице, најзад на привредне коморе, Туристички савез итд. По правилу, одредбама којима се управни послови преносе на ове оргзнизације прописује се право одређених државних органа да врше надзор на Д радом организације у овим пословима. Док су ове управне послове вршили државни органи, они су у појединачним управним стварима из тих послова били дужни да поступају по правилима управног поступка, чиме су била обезбеђена права и дравни интереси старанака у тим стварима. Странке су у тим стварима имале и право жалбе, а органи надлежни за решаване по жалбама имали су нормална овлашћена другостепених органа. Кад су ти послови пренети на организације, ове су тиме добиле овлашћења и да решавају у појединачним управним стварима, дакле о правима и обавезама грађана и свих оних који могу бити странке у управном поступку. Ако je странка незадовољна решенем организације, она не може, ермо због тога што je посао пренет са државног органа на организацију, изгубити право жалбе које joj je припадало док je посао био у яадлежности државних органа. У овом случају странка би изјављивала жалбу државном органу који врши надзор над радом организације. Овде се доставља питање какво овлашћење има надзорни државни орган у односу на решење организације. По једном гледишту, решенье организације донето у некој управној ствари јесте првостепено решење, а кад je против ньега изјављена жалба, по њој решава државни надзорни орган са свима правима друтостепеног органа, зато што овлашћење другостепеног органа да цени и законитост и целисходност првостепеног решења да je могућност потпуне заштите странци од евентуалних грешака