Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ИЗРАЧУНАВАЊЕ ДРУШТВЕНОГ ПРОИЗВОЛА

159

лазе изван материјалне производње постаје исто тако значајно за изражавање глобалних износа као и делатност саме материјалне производив. Дакле, не само доходак из материјалне производње, али се тај доходак има израчунати по тржишним ценама. Иако оквир овог чланка не дозвољава да се цела ова анализа која нас води од општих облика до дојавних облика привредног живота прикаже у развијеном облику, ми ћемо се задржати на краткој рекапитулацији основних момената и фаза у том развијању анализе од економске суштине до њеног појавног облика. Ако се пође од материјалне производное као полазне тачке, мора се имати у виду да она изражава апстракцију друштвене производње, да претставља „стварни однос само уколико изражава свој властити општи тип“ (К. Маркс: Капитал, књ. 111, стр. 106 изд. ћирил.). Овај појам je конструисае теориским путем са одређеним циљем. Помоћу њега je требало доказати како би ce развијао економски комплекс ако би ce производни односи изражавали и развијали у теориски чистим категоријама, ако би се, напр., размена робе вршила по вредностима; ако би се произведено и реализовано величине подударале; ако бц у економском систему постојала равнотежа између производње и потрошнье, понуде и тражнье; ако би друштвено потребан рад претстављао економски једино активну снагу која утиче на квантитативно изражавање датог производног односа. Овај теориски услован характер апстракције друштвене производње која се идентификује са материјалном производимом, не сме се изгубити из вида и свако закључивање о непосредној вези такве производње са дојавним облицима нас нужно доводи до вулгарноматеријалистичких схватања. Тачно одређивање односа теориског појма производње према појавним облицима захтева да се тачно утврде теориске премисе ко je су омогућиле да се из стварних односа изведе ова апстракција односно оппгш тип друштвене производње. Међу тим премисама свакако да je једна од основних премиса о томе да се цео систем друштвене производив схвата као систем робне привреде. Ова премиса je изражена већ у првој реченици којом Маркс почиње своју анализу у Капиталу. То значи да се елементи натуралне .привреде искључују из опште анализе и да н>ихово евентуално укључивање у анализама заснованим на односима конкретне привредё, мора да доведе до извесних модификација у закључцима добијеним теориском анализом. Питање супсумције ове привреде под законе робне привреде и вьено економско изражавање кроз тржишне цене je конвенција статистичке праксе али не и теориско решење проблема. Појам материјалне производње je с друге стране везан за одређену јединицу посматрања, У Марксовим моделима ту јединицу претставља национална привреда која je по претпоставци изолована од економских веза са спољним светом. (Ова методолошка затвореност Марксовог економског система одразила се и у Методологией која je потдуно занемарила везе са спољним светом при