Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ности. Alain Barrère: L' analyse des relations entre le capital et la production. Ова опширна и документована студија о анализи односа између капитала и производите подељена je на три дела и то: (1) инструмент анализе, (2) анализа структурних односа и (3) анализа функционалних односа. Сваки део садржи по неколико дараграфа, тако да цео овај рад има више карактер једне посебне публикације него ли чланка у часопису. Писац je на основу својих истраживанга формулисао извесне оригиналне закључке. Тако, надр., он сматра да je прави смисао односа капитал-производња релативан положај чинилаца рада и капитала удружених у једном заједничком плану производње. Ово су питање још класичари истакли, а оно je и данас предмет марљивих изучавања. Писац долази до смелог и недоказаног заюьучка да je питање капиталистистичке структуре производње уствари питање бољег усмеравања борбе против реткости и скупих напора; али га донекле ублажава отварањем питања - изналажења најбољег средства за убрзавање тока економског напретка који се не може одвојити од напретка човечанства. François Visine: L’impôt unique des Physiocrates à Eugène Schneller. У последње време поново je оживала дискусија о дореском монизму. Тим поводом писац излаже, поред мање познатих доктринарних тенденција, физиократску теорију о јединственом порезу, затим single tax аграрног социјалисте Хенри Џорџа и најдуже се задржава. на тези савременог економисте Е Шилера о порези на енергију. Овај нови систем знатно се разликује од физиократског и има за циљ укидаше непосредних пореза који 6и били замењени глобалним порезом на потрошњу. С обзиром да се енергија појављује више или мање код свих производа који су намењени потрошњи, то би тај чинилац имао да сноси цео терет порезе. После кратког историског прегледа писац je покушао да реши више питања. Прво, поставља се питање који, разлози наводе поједине дисце на мисао о пореском монизму. Та се идеја повре■мено јавља у периодима финансиских тешкоћа. Сем тога, она je везана за један нарочити економски систем. По Шилеру и његовим присталицама порез на енергију имао би да буде прспорционалан цотрошњи енергије. На питаше шта чини вредност система пореског монизма, намеће се следећи одговор: ньегова једноставност. Међутим, примена тога система није тако проста. Било да je реч о порезу на чист произвол било о порезу на енергију потребно јз решити читав низ проблема. Писац сматра да je порески монизам антиекономски и да би уназадио производњу. Поред тога не треб.l заборавити да je он недовољан. Најзад, јединствени порез се не може прилагодити политици савременог друштва. Аутор заступа мишљење да je немогуће применили у пракси ма који од система пореског монизма и да je то само једна yroroija која се појављује y тешким временима. М. Ј. Ж.

REVUE TRIMESTRIELLE DE DROIT CIVIL , No. 3, Juillet Septembre 1954. M. Vasseur: Urgence et droit civil. У опширној и богато документованој студији аутор расправља појам неодложности у грађанском праву. Поред јавног и нарочито административног права и грађанско право познаје отступања од општих правила због неодложности мере коју треба предузети у одређеном случају. Неодложност као основ за отступање од тих правила врши у француском праву четвороструки утицај: (1) овлашћује неко лице да се умеша у туђе послове, (2) оправдана укидање или упрошћавањ: формалности, (3) мења предвиђаша утоворних страна, и (4) у међу-

370

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА