Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУ СИЈА

307

услови, тј. ако je дотична класа економски напредна и ако су за њену економску власт зрели економски услови. Једна без друге власти трајно не може постојати. Према томе, остаје тачно да je економски владајућа класа, у једном или другом смислу, заиста и политички владајућа, али се ове две власти не поклапају нити се аутоматски везују једна за другу и кад се стекне једна од н>их, например, економока, за другу се мора борити, што значи да привремено једна класа може бити политички владајућа а да то не буде и економски, и обрнуто. Иако je тачно да политична власт, тј. држава, штити један одређен начин производње, то ипак не значи да га привремено она не може и рушити успостављајући истовремено нови. У таквом случају кажемо да je политички владајућа једна, а економски владајућа друга класа например, пролетариат који je добио политичку власт и ломоћу ње руши економсру власт буржоазије. Али увек треба имати на уму да je и у овом случају пролетариат економски владајућа класа у смислу да je његов начин производње напредан. Из свега овога излази да je нетачна Аронова критика по којој Маркс сматра да увек постоји истоветносгг између економски и политички владајуће класе. Но, Аронова критика je још слабија, јер он напросто пориче постојање политички владајуће класс. По њему постоји само политички владајућа групп, а не класа (сем ретких изузетака). Наиме, Арон тврди да став по коме једна класа политички влада претставльа мит. Врло ретко се дешава да цопственици средстава за дроизводњу заиста врше власт у држави то чине чиновници, бирократи, односно политички органи, претставници. На и кад они то чине, ипак join не треба узети да влада цела класа сопственика владају увек само њени претставници, једна гругм узета из те класе. На основу овако уопштене и теоретики поткрепљене тврдње излази, заиста, да економски владајућа класа, тј. класа сопственика средстава за производњу, није никад и политички владајућа, јер политички влада увек само једна трупа која није истоветна с класом коју претставља, иако влада у њено име. Арон овде прави духовитост и каже; некад се владало у име Бога, а нико неће тврдити да je Бог заиста био владајућа класа. Међутим, Арон методолошки сасвим погрешно решава ово ритање. Наравно, нико не тврди да између политички и економски владајуће класе постоји она истоветност за коју Арон, сасвим исправно, доказује да не постоји. Сем ретких изузетака (власт класе робовласника у малим античким демократијама или, у извесној мери, у феудалним државама, особито малим), политичку власт врши једна трупа а не цела класа. Али то нас ипак не спречава да можемо утврдити која je класа политички владајућа. Арон то не може да утврди јер употребљава погрешай метод. Његов je метод изоловање друштвених појава а не њихово повезивање. Стога он не види да политички владајућа трупа заиста претставља једну друштвену класу, да заиста врши власт у щено име, и да стога та