Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
308
АВАЛИ ПРАВНОЕ ФАКУЛТЕТА
класа јесте политички владајућа класа која влада посредно, дреке? политички владајуће трупе која Je њено оруђе. Притом није важно да ли су припадници те класе свесни трга, особито да ли je тога свесна њихова већина, као ни да ли су тога свесни сами политички владајући важна je њихова стварна политика, њихове политичке акдије. Држава у основи има функцију заштите једног одређеног начина производил и делог друштвеног система који je на том начину производил заснован. У класној борби разне класе заступају разне начине производил и боре се да их оживотворе. Политички je владајућа она класа чији начин производње штити држава, тј. политички владајућа трупа. Отуд се може одбацити Аронова тврдња да нема политички владајуће класе него само груде. Овај метод Арон примењује и при својој конструкцией сложена или трупа које врше власт у друштву. Он опет полази од споља видљивих чшьеница ко je се з аиста не могу порећи: найме, од постојања пет трупа које врше разне власти, од сукоба који се међу њима дешавају итд. Али се он задржава на чистој дескрипцији њиховој, а не иде дубље, у суштину питана. Он не испитује зашто те трупе постоје, зашто се деле, ни да ли међу њима има какве дубље везе и поред тьихових сукоба. Он просУго тврди да, чим су засебно видљиве, међу њима везе нема. На тај начин je заиста лако побијати поставку да je економски владајућа класа по правилу и политички владајућа, у оном смислу у коме смо одредили. Заиста, ако се изврши анализа Аронових пет трупа, видеће се да трупа, односно класа која врши економску власт, врши истовремено и духовну власт, као и државну власт преко чиновника и политичких и војних шефова. Сукоби који често постоје међу овим групама само су споредни, по правилу, и нимало не штете јединству акције коју све ове трупе, ррипадајући истој класи, воде за заштиту својих класних интереса насупрот трећој групи, вођама потлачених ?/taca, који претстављају потлачену класу, или, како се Арон изражава, „економски непривилеговану“ класу. Арон, дакле, греши кад разне врсте друштвених власти строго одваја једне од других, јер су оне тесно повезане међу собом и условљавају једна другу. Притом je политична, државна власт само одређени израз других, друштвених власти, а пре света економске власти (али не искуључујући, разуме се, ни „духовну“, тј. идеолошку). Његова класификација није нетачна (мада je непотпуна, jep има трупа које врше власт a које он није набројао), али je нетачан закључак који он изводи о независности тих трупа једних од других, на основу ког закључка побија Марксово гледиште о повезаности економске к политичке власти и о достојању политички владајуће класе. II Проблем одређивања владајуће класе био je широко расправљан и на недавно одржаном 111 Конгресу политичких наука (у августу месецу т.г. у Стокхолму) у вези с питањем односа између поли-