Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

487

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

REVUE HISTORIQUE DE DROIT FRANÇAIS ET ETRANGER. 4e Série, 33e Année, 1955, No. 1. A. Biscardi: Esquisse d’une histoire critique de la „litis contestatio“ . Аутор овог чланка je, како сам каже, домен својих истраживања y току више година ограничио на нека питања римског грађанског поступка, a посебну пажњу je посветио проучавању садржине и значаја установе litis contestatio. Овде он саодштава неке од закључака до којих je дошао y току тог рада. Супротно од класичие Власакове теорије, писац сматра да litis contestaţie није увек имала утоворни карактер, те ce y легисакционом поступку тим појмом означавало само свечано призивање сведока y најстаријем периоду призивање богова, После lex Aebutia, чији je домет, према готсцу, много ужи но што ce то данас сматра, долази y формули condictio до постепеног шпчезавања назива indicium accipere и његове замене са litem contestări, који y легисакцијама има друкчију садржину, али означава временски одговарајући момент. У чланку ce даје и ново тумачење концепција правшгка из последшег века републике о природи litis contestatio. legitimo iudicio, последицама тога акта и основе на којој дочива правило ne bis in idem. Док cy старији правници сматрали да je litis contestatio грађанскодравна облигација, односно једна врста новације, „револуција“ класичних правника била би до аутору y томе што je за њих то однос изразито процесуалног карактера м посебан начкн гашен>а облигадионих односа. X. Gage: Les traditions des Papirii et quelques unes des origines de V „equitatus“ romain et latin. Писац истражује порекло коњаничког реда équités Romani, и то анализом некдх римских предажа и легенди, које докушава да протумачи y вези са једним сачуваним рељефом из најстаријег пвриода римске историје и са историски утврђеним чињеницама. Заступа ce гледиште да cy y доба етруских рексова équités претстављали самосталну друштвену групу, са широким аугономијама и посебном унутрашњом структуром тако да cy ce умногоме разликовали од патриција. Ови cy ce y почетку бранили од њиховог ривалства, достеоено успевајућд да их прво контролишу, a доцније и укључе y своју класу и друштвене институције; најзад. équités cy y VI веку били више латинска, односно етрурско-латииска друштвена специфичност, те су као такви имали знатног утицаја на политичку и друштвену кризу која je крајем тога века довела до протеривања Тарквина. Прототип некадашњих коњаника, који cy ce интегрисали y класу патриција. било би gens Papiria. С обзиром да je знатан део изворног материјала, на коме je изграђена ова занимљива теорија, историски недовољно поуздан, не добија ce утисак да je ока y потпуности и до краја доказана. Р. С. Timbal: La dévolution successorale dans la coutume de Toulouse. Аутор даје анализу судских пресуда, донетих на основу одредаба локалног обичајног интестатског наследног права из XIII века и истражује порекло, односно утицаје под којима je то право настало. Ј. Holub: Les „Agiles“. Les effets juridiques du mariage contracté entre nobles et nonnobles dans l’ancien droit hongrois. Рад je намењен не-мађарским читаоцима, те je стога, као што аутор сам y уводу напомиње, дат y скраћеном облику и са цитирашем само неких од многобројних дроучених извора. Стога ce осећају извесне празнине y овом прегледу правног положаја брачних друтова и њихових потомака y доста честим случајевима удаје мађарских девојака из племићких породица за неплемиће. No. 2. R. Besnier: L’état économique de Rome de 509 à 264 avant Jesus-Christ. Кратак г реглед економске историје првих векова римске републике познлтј романлста R. Besnier дао je из асдекта правника и користећи ce т .скључиво дравним изворима, Веома je заним-