Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

y Београну, Сарајеву и Скопљу. Оне не постоје y Загребу и Љубљани и њихови претставшдци су изјавили да ce они не залажу за њихово увођење. Институти за кривичне науке постоје y Љубљани, Сарајеву и Београду. После тога прешло ce на дискусију по рефератима спремљеним за Шесту интерфакултетску конференцију. Дискутовало ce само о реферату др. Таховића „Проблем чалолетника y кривичном праву“ објављеном y Аналила Правног факултета y Београду (бр. 3 за 1955). У међувремену je Катја Водапивец, научни сарадник Криминолошког инетидута Правног факултета y Љубљани, објавила y словеначком часопису Правник свој рад „Наше малолетничко судство“ који ce no својој садржини иоже сматрати као кореферат поменутом реферату др. Таховића. Из ових разлога присутни су прииили предлог др. Таховића да К. Бодопивец изнесе главне закључке свог рада, па да ce дискутује заједно о рефераду и о кореферату. Дискутовало ce више о дроблему малолетничког криминалитета a мање о самим рефератима. Једршо je др. Златарић поставио питање да ли заиста чл. 5 Кривичког законика изражава модерно схватање науке по питанву основа малолетничке одговорности, као што je y главном реферату речено, или je пак то још увск утицај старих учења, y наупи већ напуштених. У општој дискусији по питању малолетничког криминалитета, говорено je да ли део о малолетницима y Кривичном закоиику дреба само новелирати или ■греба донети засебан закон о малолетницима y кривичном праву, као што je то учињено већ y другим државама. У сваком случају, наглашено je да треба предложи■ги постојећој комисији за измену Кривичног законика неке сугестије и y вези са прописима који ce односе на положај малолетника y кривичном праву. На крају je примљен предлог др. Бајера да ce идући интерфакултетски састанак наставника кате-

дре кривичног грава одржи крајем маја или почетком јуна 1956y Скопљу или неком другом месту HP Македоније. Ј. Т. Југословенско удружење за административне науке. y Београду je 24 септембра 1955 одржан састанак на коме je основано југословенско удружење за административне науке. Удружење им-а за циљ да окупи чланове који he дроучавати теорију и праксу адмтшистративних наука. Нарочита пажња биће посвећена усавршавању метода рада и технике пословања државних органа управе и органа друштвеног управљања. Поред стручних састанака и јавних предавања, Удружење намерава да издаје публикације преке којих ће упознавати нашу и страну јавност са актуелним дроблемплма административних наука код нас. Удружење ће сарађивати са Међународним институтом за адMi-шистративне науке y Брислу и другим сличним међународниљг организацијама. Ову су сарадњу досад већ одржавали Савез удвужења правника Јутославије и Биро за организацију управе и привреде. На оснивачком сасданку изабрана je управа y коју су ушли: за претседника др. Никола Стјепановић, професор Правног факултета, за потпретседника др. Владимир Калембер, судија Савезног врховног суда. за Милорад Вучковић. државни саветник Секретаријата за законодавство и организацију Савезног извршног већа. За чланове Управног одбора изабрани су: проф. др.,Ив-о Крбек, проф. др. Владо Вавпетич, др. Леон Гершковић, др. Дражен Сесардић, Вукоан Љумовић, H.i'rao Ивичевић, др. Павле Ковач, доцент др. Александар Христов и догтент др. Мустафа Камарић. Крајем новембра основана je Секција удружења за НР Србију. За претседника 'Изабран ie Миленко Кангпга. сехлетар Секпетавијата за законодавство и организацију ппи Извршном већу HP

497

БЕЛЕШКЕ