Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

вукао три групе фактора прогнозирања. Прва група би обухватала испитивање наслеђа, дородичне и личне околине кривца и саму његову прошлост. Друта група фактора односи ce на личност кривца, узимајући y обзир морфолопхке, психолохпке и неуропсихијатриске карактерлстике личности деликвента. Tpeha група фактора обухвата све оно што ce односи на могјдшост поправл>ања деликвента y заводу и на његово понашање по изласку из завода, узимајући y обзир целокупну личност кривца и средину y којој ће ce он бавити. Ови различити начини прогнозирања дали су повода за врло интересантну дискусију, Дрогнозирању на основу оцене вероватноће учињене су, између осталог, примедбе да не води рачуна о могућности промене личних и спољних услова развоја личности, да ce заснива само на малом броју фактора који утичу на развој личности и да онемогућује ислитивање индивидуалних случајева. У току дискусије, међутим, дошло je до извесног изравнања гледишта, што ce нарочидо потврдило y резолуцијама које je секција дредложила. To je подвукао сам претседник секције проф. EPwin Frey (Швајцарска) рекавши да му je y почетку изгледало тешко претседавати секцији која ће расправљати о питању прогнозирања криминалитета, знајући да ће ce y дискусији супротставити два различита гледшпта. Али ипак, рекао je он, дошло ce до извесних слагања. На изненађење . свих, усвојени су извесни заједнички закључди који претставл>ају „кристализацију једне сјајне дискусије". Закључци ове секције су утлавном следећи. Пре свега je подвучено да je ово први пут да ce на једном међународном конгресу расправља проблем прогнозирања криминалитета. Иако je то доста сложен проблем, идак постоји ошпта саглаQHOCT да ce и y овој области молсе прогнозирати. Постигнута je сагласност, такође, да je потребно употребити више метода прогнозираша. Овом проблему треба да по-

свете довољ-ну пажњу како законодавци, тако и судије и сва она лица која ce баве питањем криминалитета. Треба y свакој земљи установита службу прогнозирања. Нарочито ce препоручује систематизована прогноза која треба да ce врши од стране више екипа састављених од професионалких лица. На овај начин прогнозирање ce неће сводити на видовитост већ ће ce заснивати на емгшриском испитивању. Услов je дубоко дознавање личности и стално побољшање метода прогнозираша. На пленуму су сви приСЈптаи гласали за ове закључке, само je један глас био против. Најзад, треба споменути рад пете секције који je био посвећен Шlтању поступања са рецидивизмом односно његовог сузбијања, Главне реферате по овом твггању су поднели Charles Germain (Франдуска) и др. Georg К. Stiirup (Данска). У рефератима и y дискусији указано je на тешкоће које постоје y погледу сузбијан>а доврата a нарочито на недовољно rro знавање узрока кртгвичног дела и криминалних тенденција. Ухтркос знатном развоју науке, она још није овладала законе који одређују асоцијално понашање појединца. Многи фактори који ce сматрају као узроци кривичног дела налазе ce и код неделиквената tsko да ce још поуздано не зна на које факторе криминалитета нарочито треба обратити пажњу y ггревенцији криминалитета. Пре него што ce одрвди начин поступања са рецидивистима потребно je утврдити тачну дијагнозу сваког случаја. Само тако може ce водити рачуна о његовом интелектуалном развоју, његовом карактеру, средани y којој ce формирао. о утицајима под којима je био и под којима he поново бити, о околини y којој ће живети и о низу других фактора од којих ће завистгги даље његово понашање. Циљ постутгања греба да 6*где реададтација деликвента друштвеном животу. Али водећи притом" рачуна о шеговим могућностима за реадаптацију и саображавање мето-

506

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА