Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

428

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

кав мкнимални платни- фонд колектив дели према одредбама већ раније донетог тарифног правилника. Интересантно je напоменути да ce y овој Уредби, за разлику од прописа који ће бити доношени од 1953 па надаље, ништа не говори о томе да ли ће предузеће бити дужно да y каснијим обрачунским периО(Дима, кад буде и уколико. буде остваривало већи платни фонд од минималног, враћа држави разлику између оствареног и минималног платног фкшда, разлику коју je гарантовала и колективу стварно исплаћивала држава из својих средстава. Очигледно je да ce y овом времену није ни мислило ни очекивало да би предузећа мотла да одговоре једној оваквој обавези, па зато она поменутом уредбом није ни била предвиђена. Прописима донетагм y току 1953 на нешто другојачији начин ce регулише питање гарантован>а извесног минималиог фонда плата радним колективима y појединим предузећима. Члан 2 Уредбе о обезбеђењу исплата минимума фонда плата привредних организација од 27 јула 1953 (Службени лист ФНРЈ, бр. 30/1953) предвиђа да привредна организација која y току протеклог обрачунског периода не оствари ни 80% просечног фонда' плата има ираво да добије кредит од Народне банке ФНРЈ који ће употребити за покриће разпике између 80% просечног фонда плата и оствареног фонда плата, укључујући овде и одговарајуће суме за социјално осигурање. Чл. 14 исте Уредбе ггрецизира да ce под ппчсечким фондом плата подразумева онај фонд плата који по Уредби о порезу на вишак фонда плата од 23 јуна 1952 (Службени лист ФНРЈ, бр. 34/52) к по 1/редби о порезу на фонд плата од 20 априла 1953 (Службени ллст ФНРЈ, бр. 17/1953), служи као база за утврђивање пореске скновице по којој ће ce плаћати порез предвиђен овим уредбама. Овај просечни фонд плата je одређен на тај начин што je за сваку категорију радника и службеника предвиђена просечна зарада ггрема радном часу или y месечном риносу. Уредба о обезбеђењу исплате минимума фонда плата привредних организација садржи неколико аовина y односу на прописе из 1952. На првом месту новина je y томе што су сад привредне opraнизације дужне да касније, кад буду остваривале платни фкшд који би био већи него 80% од просечног фонда плата, враћају износе које су y виду кредита добиле од Народне банке ФНРЈ и које“су употребиле за покривање разлике између оствареног фонда плата и 80% од просечног фонда плата. Тазго ce цело ово питање поставл>а на извесну економску базу, односно чшш ce бар покушај y том правцу. Међутим, најинтересантнија ствар y овој Уредби je пропис из чл. 8, ст. 2, који' предвиђа могућност да радни колектив привредне организације која није y могућностц да исплаћује ни 80% просечног фонда плата и за коју срески народни одбор неће да пружи гаранцију y вези са добијањем кредита о којима je rope било речи, нити жели да при.стутш њеној санацији, може да Ојцлучи да на-