Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

429

стави рад и под условом да ce на име зараде расподељује само остварени фонд плата. Ова усташзва je сасвим нова за наш привредни систем и претставља покушај даље логичне разраде основног принципа на коме виоша зарада радника треба да зависи од успеха предузећа као целине. Али, као игго ћемо видети, свака логички и до краја развијена концедција може y практичној примени да покаже и разне слабости и незгоде. И y 1954 и 1955 задржан je ca извесним изменама систем по коме заједница гарантује радном колективу известан минимум платног фонда, али je задржана и могућност да радни колектив може да послује и без обезбеђеша овог минимума. Тако Уредба о гарантовању сфонда плата привредних организација од 26 јануара 1954, (Службени лист ФНРЈ, бр. 5/1954) предвиђа y свом, чл. 1 да he привредној организацији која y протеклом периоду не оствари фонд плата ни y висини од 60% обрачЈгнског фонда плата, a којој банка не одобри кредит за ту сврху, нарО|Дни одбор ореза односно града бити дужан да обезбеди из својих средстава фонд плата до 60% ■ фонда плата. Треба запазити да ce сада и фактички смањује процент гарантованог фонда плата y односу на 1953, пошто je раније заједница гарантовала 80% од просечног фонда плата, a сад ce гарантује само 60% обрачунског фонда плата. A обрачунски фонд плата према протшсима Друштвеног плана ФНРЈ за 1954 (глава XX, одељак 1, Службени лист ФНРЈ, бр. 13/1954), уствари претставлза просечни фонд плата. предвиђен Уредбом о порезу на фонд плата од 20 априла 1953, уз извесна повећања која могу да одобравају срески народни одбори за ггредузећа на својој територији. Народни одбор cpæsa he бити дужан, y смислу чл. 2 ове Уредбе, да привредној организацији која не остварује ни 60% обрачуиског фонда плата стално обезбеђује разлику између остваренот фонда плата и 60% од обрачунског фонда плата уколико y таку месеца за који je већ дато обезбеђење не предузме потребне мере за санацију такве привредне организације, или je не стави под принудну управу, или ce ca њом не споразуме да ова послује и без обезбеђења фонда плата. ŒCao што видимо, и даље ce задржава могукност да привредна организација ради уз исплаћивање само оноликих зарада колико то дозволаава фактичата остварени платни фо«д a да притом не рефлектира на то да јој ce гарантује бар известан мишшум плата. Прописи о овоме су сада y односу на 1953 нешто прецизнији, јер ce говори о томе да народни одбор има да ce споразуме с привредном организацијом да иста послује и без обезбеђења фонда плата, д<ж ce y Уредби о обезбеђењу исплате минимума фонда плата привхзедних оргагнизаијија од 27 јула 1953 y чл. 8, ст. 2, говорило да радни колектив привредне оргаетизације може одлучити да настави рад под условом да ce као зарада расподељује само остварени фонјц плата. Али ce ипак ни сад ближе не одређује на који начин би ce овакав споразум мотао закључити, на колики рок, итд.