Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

431

минималног фонда плата. Док je чл. 3 Уредбе о гарантовању фонда плата привредних организација од 26 јануара 1954 предвтфао да je привредна организација дуокна да y следећим обрачунским периодима кад боље послује и постиже боље резултате врати народном одбору износе које je примила по основу гарантовања фонда плата, дотле чл. 54 нове Vpq46e о платама предвиђа само да je она дужна да на захтев народног одб&ра среза y следећим обрачунским периодима, на терет ппата из свог дела добити, врати среском одбору износе који су служили за покриће 60% плата обрачунатих по тарифном правилнику. Значи, не налаже ce императивно враћање ових износа, него само ако овакав захтев буде поставио opecia* народни одбор, од кога, уосталом, само и зависи да ли he уопште тражити враћање ових износа и да ли ће их тражити y целости или само y извесном делу. Ако ce цело ово питање посматра од 1952 па нараље, тј. од увођења y живот нашег новог привредног система па све до данас, онда ce може стећи закључак да je било оправдано и целисходно доношеше прописа о гарантовању извесног дела зарада и за колективе оних привредних предузећа која из најразличитијих узрока нису успела да о-стваре ни толики доходак да би била y стању да исплате бар минималне плате. Иако ce не може занемарити чињеница да je ово, као пгго je већ наглашено y почетку, дестимулативно деловало на подизан»е гтродуктивности рада и на ошпти успех предузећа с обзиром на то да ce радницима и службеницима гарантује известан минимум плата независно од тога какве резултате je постигло предузеће као целина, •—• ипак треба имати y виду да су ce ови прописи показали као потребни и корисни. Они су потребни пре свега зато што ce често може догодити да нека предузећа не постигну резултате y извесном временском периоду не зато што ce радници нису y довољној мери залагали, што нису настојали да најрационалније троше материјал, сировине, итд., него из сасвим друтих разлога, чије дејство радни колхчктиви нису y стању да парирају. He желећи да придајемо сувише велику важност тзв. објективним тешкоћама, ипак ћемо поменути неке од разлога који могу да допринесу томе да поједина предузећа не успевају да остваре ни минималне платне фондове. Ha првом месту треба навести разне облике диспропорционалности y нашој економици, затим тешкоће y вези са натггим платним билансом, набавком сировина, репродукционих средстава, пласманом робе, итд. Све ове тешкоће ни издалека нису отклоњене увођењем y живот нашег новог привредног система. Коликогод ce приликом доношења разних прописа из области расподеле прихода и уошпте награђивања y привреди водило рачуна о свима овим елементима, ипак ce њихово дејство не може увек ггредвидети ни елимикисати, na je зато врло могућно да радни колективи заиста без своје кривице дођу y ситуацију да y појединим обрачуноким периодаша не могу да остваре ии иинималне плате.