Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

433

ни сви чланови колектива оваквих предузећа. заједница je примила на себе обавезу да истима гарантује известан минимални платни фонд. Из свега овога произилазн да гарантовање минималног платног фонда радницима и службеницима привредних предузећа, које ce од 1952 па све досад спроводи кроз одговарајуће -законске проггисе, претставља једну неопходност и нужност. У суштини узев-, ттта то ce противи основном начелу нашег новог приврејдног система да висина зараде сваког трудбеника запосленог y једном предузећу треба да y првом реду зависи од успеха тог предузећа као целине и од резултата које постиже сваки трудбеник као појенинац. Али ово отступање од поменутог начела je неизбежно, бар y догледном времену, зато што не би било гтравично, нити би- ce смело допустити да чланови радних колектива трпе последкце зато што још не постоје сви потребш-i услови који би омогућили стриктну примену овог основног начела нашег нсвог привредног система, као и зато што и сам тај нови приврејдни систем још пати од извесннх не малих недостатака који ce тек временом могу елиминисати. 11. У вези са досадашњим излагањем поставља ce питање да ли су довољно оправдани и малочас наведени прописи које срећемо већ од 1953 па све досад a који говоре о томе да y извесним случајевима. кад заједница не пристаје да радним колективмма гарантује ни минимални платни фонд, ови могу да пристану да раде и без обезбеђеша мкнималних плата. Другим речкма, то може значити, бар теориски узевши, a такви случајеви не мсрају бити сасвим искључени и y практичном животу, да би радни колективи мотли извесно време да раде чак и са полов;шом или и испод половине предвиђених просечних зарада, па чак, ако узмемо. y обзир најмање могућан случај, и сасвим бесплатно. Могло би ce приговорити да до овога y стварном животу неће доћи, али прописи који су напред цитирани омогућавају овакве ситуације, па их зато при разматрању овога ггиташа треба имати y виду. A уколико ce сматра да радни колективи ниуком случају неће пристајати да раде уз неке врло ниске зараде, далеко ниже од просечних зарада за сличне или исте врсте послова y другим предузећима, онда овакве прописе не би требало ни доносити, или их треба формулисати на -ближи и прецизнији начин. Ми сматрамо да би било неаправдано и неправично да ce y законским прописима који ce одноое на платни систем y нашој привреди санкционише могућност да радни колективи пристају да раде и без гарантовања бар извесног минималног ттлатног фонда. To би било не само неправичжз y односу на раднике и службенике таквих предузећа, него би то било y супротности са општим духом наше социјалистичке демократије. Ми . стојимо на овом ' гледишту из следећих разлога: (1) У ггретходшгм излагањи-ма детаљно смо анализирали разлоге који чине нужним и неопходним прописе на оенову којих заједница гарантује сваком привредном предузећу које није оства-