Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

435

себи и да не плате пуну надницу, или чак и да не плате ништа или нешто врло мало ако нису остварили довољан приход. To je y принцихгу тачно, али ггошто су радници и уопште радни колективи, као шго знамо, ограничени y своме праву располагања приходима које оствари предузеће и пошто успех предузећа зависи врло често од многих околности које прелазе оквире самих предузећа и чије дејство радни колективи не могу да отклоне, то je нужно завести и систем гарантованих плата с једне стране, a с друге стране, не дспуштати изузетке по којима ће ра*дни колективи моћи радити и без гарантован>а минималних плата. (4) У джжусији поводом ових прописа могла би ce ставити примедба да радни колективи не могу бити силом принуђени да раде и без гарантовања минималног платног фонда,. него да они треба y том смислу да ce споразумеју са надлежним среским народним одбором. Дакле, колективи преузимају овакву обавезу добровољно(l). Међутим, позкато je да ова добровол>ност има само релативан значај. To долази отуда што ће бити случајева да радни кол-ективи могу да пристану да раде и без обезбеђења минимума плата, бојећи ce y првом реду тога да предузећа y којима они раде не буду затворена. Ако су y питању места са развијенијом индустријом, рударством, итд., онда би радници и службекици -могли релативно лако да ce запосле и y другим предузећима. Али ако je реч о местЈ-ша y којима нема или има мало индустриских или сличних објеката, онда су н>ихови изгледи за запослење y самом месту или y непосредној близини обично врло слаби. A лрелазак y друта ближа или удаљенија места где би ce могао добити посао ствара тешкоће посебне врсте (одвојен живот од породице, евентуално пресељење породице и трошкови y вези с тим, напуштање стана и кеизвесност y погледу добијања новог, итд.). Бојећи ce привремене незапослевости или незгода у. вези са преласком y друга удаљена ггредузећа, радници и службеници ће добровољно прихватити да раде и без гарантоваша фонда плата. Ово утолико више важи за о«а предузећа y којима су запослени рајдниди из околних села. Више je него сигурно да he ови радници, y многим предузећима они чине добар a негде чак и претежни део радних колектива, више волети да остану y овим предузећима па макар примали и умањене 'зараде, зараде које ће бити иопод гарантованог минимума, него што ће одбити овакву солуцију која им ce предлаже, a чије рдбијање може евентуално довести до ликвидације предузећа и до тога Да, будући да не могу да ce исхране на земљи коју имају 'у. селЈ г , морају тражити посао далеко од својих кућа. Пракса показује да радници који су везани за село неком парцелом земље, чије су иородице махом још y селу и који y слободним часовима и сами раде на својим иман>има и тако допуњавају своје редовне приходе пре и радије иего радници који живе искључиво од својих зарада y предузећу, пристају да раде н без гарантрваног минимума плата.

(1) У постојећим прописима није прецизно одређено да if.ii такав аристанак y име целог колектива даЈе раднички савет или о томе треба да ce изјасне на посебан начин сви чланови колектива, затим није регулиоано питање трајања таквог споразума, тј. да ли ce он закључуЈе за краћи или дужи период или ее његово тра Јање не ограничава, итд.