Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

AHAJtH ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

442

тим, y случају стерилизадије (9) и кастрације пристанак повређеног нема никакво дејство на искључење ггротивправности, јер ce овакве радње противе огаптим интересима и љихов извршилац иоже одговарати за телесну повреду без обзира да ли пристанак постоји или не. 111. Правило да je пристанак болесника нужан и да отсуство пристанка повлачи одговорност лекара има два изузетка. У првом случају реч je о законским прописима на оонову којих je појединац дужан да трпи прегледе, лечење или предузимање иеких друтих мера здравствене заштите. Ту пристанак нема значаја и лекар je овлашћен да поступа и без пристанка, па чак и упркос изричитом одбијању. Штавише, y извесним случајевима према појединцу ce може употребити принуда и применити казнена санкција због неггослушности. Основ за овакво овлашћеше je onium интерес који претеже над појединачиим интересом (10). У питању су следећи проггиси: (1) У диљу сузбијања и спречаваша извесних заразних болести, Општи закон о сузбијању и спречавању заразних болести („Службени лист ФНРЈ“, бр. 37/48), Уредба о сузбијању трахома („Службени лист ФНРЈ“, бр. 99/48), Уредба о сузбијању полких 6олест („Службени лист ФНРЈ“, бр. 99/48), предвиђају обавезно лечеше од тих болести, обавезне преглејде као и казнене санкције за појединца који избегава лечеше. Наредба о цепље&у против туберкулозе („Службени лист ФНРЈ“, бр. 28/50) прописује обавезно pénalité против туберкулозе за сва лица млађа од 25 година која не реагирају на туберкулин. као и санкцију ако ce не подвргну цепљењу. (2) Кад суд y кривичном поступку изрекне меру безбедноста упућивања y завод за душевно болесна лица или друта завод за чување и лечење (чл. 61 Кривичног законика), лице према коме je изречена ова мера подвргава ce принудном лечењу. Исто тако ce псступа и са друтим лкцима која су душевно оболела, ако ce због опасност по околину принудно упућују y завод за душевно болесна лида. (3) У Законику о кривичном поступку предвиђено je изрично овлашћење (чл. 247) да ce над окривлЈвним и без његовог пристанка може вршити телесни преглед. Исто тако предвиђа ce да ce од сжривљеног и других лица, без њиховог пристанка, може узимати крв и да ce могу вршити друге лекарске радње које ce no правилима медицинске науке предузимају ради анализе и утврђивања

(9) Једном пресудом суда y Бордоу коју je потврдио Касациони суд, осуђен je за телесну повреду лекар који je no пристанку извршно стернлизацију са образложењем да пристанак ила важност само y погледу добара са којима појединац може слободно располагати, a јавнп поредак и интереси државе не дозвољавају да ce располаже са способношћу panama (М, Hugueney: Cours du droit criminel, стр, 99). (10) У Француској je законом од 14 априла 1954 уведено да лица из класа 1944 и 1945 која нису извршила војну обавезу, морају дати своју крв y медицинске сврхе.