Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

450

исгшт с похвалним успехом; да ce из његове праксе може видети .да je од 1835 као „заклети“ адвокат проучио и аустриска лрава због војне границе, и да je парнице водио. Што ce тиче способности „и умни качества“ наводи даље Ј. Ст. Поповић говори његов хиестнаестогодишн>и књижевни рад како на „Србском, тако и на ■Латинском језику“; издата су му многа дела. Учествујући на конкурсу Јован Ст. Поповић изражава изве•сну уздржљивост, те на крају напомиње: „Будући пак да при необрађеном за рад y Сербији 'Правословија пољу и с наибољим својствима човек, при најлепшој вољи и ревности не може y стању бити до онога достићи степена, да би и својој жељи пјгно удовлетворио, и ученицима y том виопрољвиши успех црибавио, да би на тај начин лако, неблаговоленије или незадоволство искусивпш, по смислу Високог расписа, полученог званија лишио ce; зато ja Високославном Попечитељству не могу покорњеијше не објасшгги да ce касателног званија при овако скројеним обстојателствама иначе не примити смео, раз року утледа и пробе не на једну; но на две године од стране Високославног Попечитељства опредељену сушту.“ —• Иначе, због скупоће која влада и тешкоћа око набавке пошребне литературе при заснивању „правословија“ y Орбији, Јован Ст. Поповић мисли да би плата професора права требала да- буде 800 талира годиигње(б). „Партикуларним“ гшсмом начелника одељења Поцечитељства просвештенија Димитрија Исаиловића, 4 септембра 1840, било je „сообштено Јоану С. Поповићу, да га je попечител>ство ово, за дрофесора правословни наука y Лицеуму дримило, с тим, да ако je икако могуће, до 15 септемврија овамо пређе“(7). To je учињено само после два дана од пријема Ј. Ст. Поповића, с извештајем да he имати плату од 700 талира годишње. Новембра 11, 1840, Попечитељство просвештенија предлаже да ce Књазу јави да je Јована Ст. Поповића позвало из Вршца, да je на тај позив дошао y Србију „и науке предавати започсо, као и да ce умоли Св. Књаз да Поповића височаишим указом своим за привременог професора правословија наименује“(B). Са Јованом Раићем на челу који je као најискуснији и познати новосадски адвокат требало да постане неком врстом шефа правничке катедре, на Лицеју je било потребно да раде професори права пр>гродног и „државословни“ наука, професор статистике и историје законодавства, и трећи који би предавао „Положително право Отечества нашег и начин поступка судејског“, што he тек доцније бити издато земл>и. Стварно, први и врло активни професор права дриродног на Лицеју y Крагујевцу био je Јован Ст. Поповић. За њим je наступио Игњат Станимировић као професор статистике. Овај потоњи je за-

(6) Државна архива y Београду, документа y заоставштини Ристе Одавића. (7) Иста архива, одељак Минист. просвете, Но 1189/1840. (8) Иста архива и одељак, Но 1606/1840.