Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ce чувају месечни извештаји професора Лицеја о ученицима, похађању предаван>а и прегледу предавата, не налазе ce извештаји Јована Раића, већ само Иивата Станимировића и Серлија Николића Овај потоњи je дошао на место Јована Ст. Поповића, јер je сјесени 1842 Поповић постао начелник Полечитељегва просвештенија, одакле je врло плодно спровео школскореформаторски рад. 11. Први професор Правног факултета на Лидеју који je плодно деловао као наставник и затим као јавни радниж на високом положају y Попечи'гел>ству просвеппенија био je Ј. Ст, Подовић. Он je рођен y Вршцу 1806. Основну школу и ншке разреде гимназије „три граматжкалне класе“ завршио je y родном месту, a вишу гимназију; класу релорике и поезије y Темишвару. У гимназији и доцније на Филозофском факултету y Пешти Ј. Ст. Поповић je стекао солидно хуманисгичио образовање. После завршене филозофије y курсу од две године, он наставља драва y Кежмарку на Академији и завршава их са одликом. Пошто je окончао студије Ј. Ст. Поповић враћа ce y своје родно место, где je од 1830 до 1836 био професор латинског јездка y Дриватној гимназији, a затим адвокат. Са тог посла конкурисао je за дрофесора права на Лицеју. Изабрани Јован Ст. Поповић прелази y Србију крајем октобра 1840, да би затим 1 новембра почео дредава&а и најзад Кнежевим указом ВНО 2270 био постављен за „дривременог“ професора. Од новембра 1840 до јесени 1842, Ј. Ст. Поповић je био професор ггриродног права и судског ш>ступка. У току две године наставничке службе он je лоститао запажене резултате тако да je ca „привремене“ професуре дрешао y „дејствителну“. Од 1842 до 1848, Ј. Ст. Поповић био je начелник Попечитељства просвештенија. На тој дужности он je изврпшо нгдз великих промена y школству и y друтим дултурним областима; научној, позоришној, и нарочито, књижевној. Незадовол>ан приликама и средашом y којој je својски радио, a досле више сукоба, Ј. Ст. Поповић je 1848 дао оставку на свој положај и вратио ce y своје родно место. За Јованом Ст. Подовићем за професора Правног факултета на Лицеју далази Игтват Станимиравић. Он je био дуго година на то\ј дужности, Ишват Станимировић je рођен y Суботици 1815. Гимназију завршава y родном месгу; Филозофски и Правни факултет y Кежмарку. Као иривремени професор статистике, постављен указом од 6 септембра 1840, ВНо 1464, са платом од 700 талира годишње, Ииватије Станимировић ради од дочетка школ. 1840/41 године. Кнежевим указом од 24 децембра 1841, ВНо 1742, када и његов старији колега Ј. От. Поповић, постављен je за „дејствителног“ професора Правног факултета. На полугодишњем и годишњем испиту почетне године правничких студија на Лицеју y Крагујевцу постигао je запажени ушех из статистике. Доцније, поред овог лредмета, Игњат Станимировић je предавао и право криминално („теаретогчно“). (12)

(12) Државна архива y Веограду, одељ. Минист. ггросвете. Ф V, адб/1849.

452

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА