Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

458

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

радиониди. Наруџбине може да прими свако лице које ce налази y радњи и за које може да ce поверује да je овлашћено да их закључи. A самим тим што та je власник радионице ставио y такав положај, она лица која наручују посао могу основно да поверују да je такво лице стручно способно и правно овлашћено да тај поса-о и изврши. Одговорност власника занатске радионице предвиђена je y § 717 ракијег Српског грађанског законика који садржи следеће rtpaвило; „Посленик који ce посла каквог нарученог прими, мора га сам свршити и само y особитим околностима може он и другом примљени fiocao поверити, али за доброту посла и онда одговара." Ово правило налази ce и y врађанским законицима друтих земаља, као напримвр: y Аустриском грађашжом законику (нов-елирани текст § 1165), y Швајцарском закону о облигацијама (чл. 364), y Псмвском закоку о облигацијама (чл. 480), a y Француском грађанском законику ово правило, које нма пшри омисао од горенаведених проииса, изражено je ca свега неколико речи: „Предузимач одговара за радње лица која угготребљава“ (чл. 1797). Сви поменути законски текстови прописују да оно лице под чијим ce именом обавља известан посао (предузимач, мајстор, посленик) одговара наручиоцу посла за исггравно извршење истога. И y случају кад повврени посао изврши и неко лице које има стручне квалификадије за то, па из његовог делања наступи штета, власник радионице биће обавезан да je накнади. Утолико пре постоји ова обавеза власника онда кад му je познато да једно лице није стручно за обављање одређеног посла, па ипак допусти да га оно изврши. A y случају који разматрамо власник радионице je то допустио оотавл>ајући једно такво лице само y радњи и тгружајућЈГ му мотућност да дође y ситуацију да обави поткивање уместо н>ега. Притом je без значаја да ли ce г/г y каквом односу он налази са тим лицем, тј. да ли je оно њетов пријављенч или непријављешг радник, и да ли му je забрањен рад или није. Битно je то да га je он y свом отсуству оставио y радњи и тако довео оштећеног y заблуду о счручгош квалитетима лида Kojte je извршило наручени ггосао. 2. Одговорност за исправно извршење посла, као и свака друта утоворна одговорност, може ce споразумом ограничити, па и сасвим искључити, разуме ce ca резервом одговорности за злу намеру и грубу непажњу. У том случају говори ce о преузимању ризика. Преуздамање ризика je уотвари прећутни споразум измећу два лица на основу кога ce једно од н>их, будући оштећени. одриче драва да од другога тражи накнаду за евентуалну штету која би настутшла као последица његове радње обављене на начин који иначе одговара сггручним правилггма одређене делатности. Према томе, оно што je битно за постојање преузимања ризика je неизвесност y погледу исхода радње, која je обављена lege artis. A да би радња била извршена како треба, претггоставка je да онај који je обавља