Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

464

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

овде појам колективног социјалног осигурања. Нису чак ретки случајеви да сами сувласници, нарочито кад их je вшпе, немају ниједно страно лице које би водили уз машину, већ оами обавл>ају послове мапшнисте, ложача и хранара. И y овом последњем случају органи социјалног осигурања, држећи ce Наредбе, не ослобођавају сувласнике од обавезе да уплаћују допринос за колективно осигурање. Кад би ce прихватило прво гледиште, онда не би било логично y овом случају наплаћивати допринос. Поступак за признавање права из социјалног осигурања (напр. инвалиднине или инвалидске пензије) због претрпљене неcpehe на послу покреће ce no службеној дужности y смислу чл. 112 Закона о социјалном осигурању радника и службеника и њихових породица, мада, наравно, и сам осигураник има право да тај поступак покрене. Кад je, дакле, тај поступак покренут, завод за социјално осигурање уколико унесрећено лице није власник односно сувласник машине (који као такав није социјално оситуран), односно уколико то није лиде y радном односу (које je као такво социјално осигурано по општим прописима), треба да цени право на социјално оситураше по прописима наведене Наредбе. За ту оцену није важан утоворни однос унесрећеног према власнику машине односно дрема поручиоцу радова. He треба завод да испитује да ли je овде y гштању позајмица, моба, утовор о делу или какав други утоворни однос. Није важно ни то да ли би ce унесрећени могао сматрати лицем y радном односу y смислу прописа о социјалном осигурању (младић из нашег првог случаја из праксе, на пример, ие испуњава тај услов, јер je млађи од 16 година - чл. 23 Уредбе о одређивању и о превођењу пензија и инвалидшша). Одлучна je ту једиио чшвекица да ли je унесрећени помагао при вршидби вршаћом машином односно да ли јепослуживао прирадуса друтом пољопривредном маттгином. Уколико jte то случај ч »гом лицу треба признати право из социјалног осигурања. To значи, с друге стране, да овим колективним социјалним оситурањем не може да ce користи лице које рретрпи повреду од машине, a није учествовало y вршидби односно y процесу рада код друте пољопривредне машине (које je ту било посматрач или гпролазник) У пракси социјалног осигурања ce ретко кад отступало од овог другог гледишта(l). О извесним схватањима израженим y наведеним пресудама мож!е ce дискутовати и независно од прописа Наредбе о социјал-

(1) Томе je допринела свакако и Окружница Државног завода за социјално осигураше Дирекције y Загребу, бр. IV-23471,/47-149 од 2.V11. 1947 г., објавл.ена y „Вјеснику рада" прилог бр. 8/47, y којој поред осталог стоји н озо: „У смислу ст. 1 цит. Наредбе, обавеза осигЈ’рања протеже ce иа све особе запослене код вршидбе и других стројарско-пољопрнвредних радова. Према томе. код тих радова запослене особе обавезне су на осигураше без обзира на њихов радни однос, те сродство са власнпком строја или наручитељем посла. Сам власник строја, иако особно радп са стројем, није осигуран, већ ce може само добровољно оснгурати код Државног осигуравајућег завода (ДОЗ'.' Друго гледиште заступа ндр. Никола Дилбер (в. Коментар Закона о социјалном осигурању радника н службеннка н њихових породица, I издан>е. 1951, стр. 52. као и његову напомену на стр. 56, IV издања, 1955).