Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

474

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

само један дио Свјетске енциклопедије која би поред World Copyright, обухватала Universal Patent Law, Trade Mark, и Unfair Competition. По појединим рубрикама наведени су важећи прописи за поједине државе, као и исдрпна библиографија. Ипак ce дримећује да најновија литература није наведена. Разлог je томе што je ово дјело почело да ce припрема још прије Друтог светског рата, па су гшједине партије већ сад застареле. Сарадник за Јутославију y I тому био je rtoK. Др. Јанко Шуман, бив. претсједник Уреда за заштиту патента. С обзиром на већ поменуту застарјелост појединих партија овог дјела нетачно je наведено за Југославију да није потписала Бриселску конвенцију, па да отога код нас нису заштићена ауторска права страних аутора. Међу југословенским аугорсхим публикацијама наводе ce часописи који уотштте шше не излазе (Југословенски аутор, часопис Удружења јутословенских аутора; Мјесечник, орган Правног факултета y Загребу). Од југословенске библиографије из ауторског хтрава наводи ce само; Константиновић: Књижевни и уметнички pad и право (Нови Сад, 1929), Шумановп радови; Законски прописи из ауторског права (Загреб, 1930) и Коментар закона о заштгпи ауторског права (Београд, 1938). Исправно ce констатује да како Јутославија није закључила никакав зум о зпштити ауторских права са САД, амерички државЈваии могу тражити заштиту само y смислу чл, 1, ст. 2, Закона о заштити аугорских права од 1946 ако су први пут објавили своје дело y Југославији. Одговори ло појединим рубрикама утлавном су даваш! по Шумановом Коментару. Као санкција за повреду ауторских права наводе ce неважећи прошгси Кривглчног законика од 27 јануара 1929. Правилно ce констатује да су радио емисије зашгићене y смислу чл. 4 Закона о заштити ауторских права од 1946 који пропис тгначе inter alia штити право објављивања, репродукцкје, извођења. He наводе ce доцнији прописи који одређују тарифу за коришћење дјела преко радиа. Као што ce види из претходних излагања, Свјетска енциклопедија пружа непотпуна и погрешна обавјештења y погледу јутословшског ауторског .права. У друтом свеску не наилазимо оне недостатке y погледу нашег права као y првом. Сада je обрађивање нашег права повјерено професору Др. Бертолду Ајзнеру. У одговарајућим рубрикама наведеш-i су за јутословенско ‘ауторско право нови прописи a y литератури проф. Ајзнер je додао и своје чланке из области ауторског права. Свјесни смо да Енциклопедија треба да одигра видну логу y упознавању ауторског права које упркос свог националног карактера носи интернационално обиљежје. Само сумњамо да ће систем рубрика које je изабрала редакција Ендиклопедије томе упознавању много користити. Имамо утисак да ће баш ове рубрике атомизирти материју ауторског права и на тај начин учггаити je непрегледнои. С друге стране. познато нам je да je UNESCO (отсјек за ауторска права) већ припремио за штампу збирку националних закона за заштиту ауторских права коју ће објавити на енглеском. тштанском Ј» француском језику. Прва верзија збггрке на енглеском језику већ излази јануара 1956. Техничка опрема Збирке je таква да ce омогућава накнадно убацивање сваке промјене y националшм законодавствима, те ће ce тако стално очувати њена актуелност. Изгледа нам да ће овај подухват UNESCO-a много више доприниједи ушззнавању националних закона из области ауторског права него што може да учини Свјетска енциклоледија.

Др. Војислав Спаић