Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

476

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

намурти уводи као предпоставке анализе извесне елементе центра.лизованог планирања које по структури механизма планирања потсећају на совјетоки тип, a no методологији глобалних показатеља на Кејнзову школу: план&ки орган одређује обим штедње, односно акумулације, која ce изједначује са гошоом инвестиција, уз претпоставке да појединци y датом периоду утроше све своје дохотке. Новчане варијације које 5и могле изазвати поремећаје y ову једначину равнотеже на нивоу ex ante штедња једнака '/гнвеотицијама апсграхују ce концепцијом неутралног новца, чија je параметарска функција такође прихваћена из планске шеме О. Lange-a. Негде имплицитно, негде експлицитно прихваћене су и претпоставке на којима ce заснива анализа потпуне конкуренције, Тако ■опремљен, Кришнамурти je онда прешао на анализу цена и инвестиционе политике y условима овако конципиране планске методологије. Кришнамурти je y теорији цена планске привреде имао пред собом применом различитих техника разрађен модел који ce заснивао на потпуној копији шеме конкурентне привреде чистог облика. Било да je разрађен математичком анализом парамегарских функција цена, било да je разрађен маргиналистичком анализом граничног трошка, идеја ce састојала y томе да ce y планској рривреди тржишне цене треба да изједначе са граничним трошковима предузећа, a просечне цене предузећа (цене дутог периода) треба да одговарају минимуму просечних трошкова. Ова деориска концепција економске равнотеже кратког и дугог периода, заснована на условима потпуне конкуренције свих фактора производње, требало je да y условима планске привреде добије карактер економске гголитике, тј. свесно разрађеног шдља. Иако заснована на економским претпоставкама које уодште не одговарају саврементгм условима привредног развитка, она ce као теориско решење одржавала и одржава и данас крд већине дретставника либералног сош-гјализма и децентрализованих планоких структура и шема углавном због идеје конкуренциј|в којем ce пр-идавало и значење економске и политичке слободе. Више везан за стварност развитка, Кришнамурти је углавном одбацио овакве концепције. Везане за атомистичку структуру привреде релативно покретних производних фактора, каква je преовлађивала y току XIX века и чији теориски израз концепције слободне конкуренције и претставл>ају, ове концепције су неприменљиве за привреду све вишег органског састава капитала, пораста продуктивности и пада граничнлх трошкова производње, y којој све више преовлађују фиксни фактори који су по својој природи недељиве, непреносиве величине. Ови фактори ce појављују као агрегати (indivisible slump) и не одговарају ниједној теориској претпоставци цена слободне конкуренције. He одтоварајући деориски. цена дугог периода слободне конкуренције садржи имплицитно и један приватнокапиталистички кртттеријум који може да буде озбиљна -сметша y инвестиционој политици планске привреде. Специјална ознака потпуне конкуренције. истиче Кришнамурти (стр. 72), јесте да истиче потпуни идентитет између критеријума макоималне друштвене користи v критеријума успешне приватне производње. Он ce огледа y томе пгго ce једнакост цене дутог периода и минимума просечних трошкова предузећа изједначује са максимумом друигтвеног благостања. Тиме ce, уствари, под друштвеном мавсималном добити скрива принцип пословања приватних произвођача који послујући на принципу максимутиа пркзфита, пвај постижу тек уз услов минималних дросечних трошкова предузећа. Отуда Кришнамурти дрихвата солуцију да ce y планској прпвреди политика цена кратког периода има заснивати на граничнпм