Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕГЛЕД ЧАСОХШСА

481

ској) обухватали су неке специфициране захтеве проширење социјалног стараша, праведнију расподелу доходака, неке национализације алн ce све више чује мишљење да де мвре нису социјалистичке. С друге стране, искуства постигнута y СССР такође не дају одговор на шиање шта je содијализам. Стога аутор жели овим чланком да објасни недостатак прецизне дефиниције социјализма. По њему основу социјалистичких идеја на Западу претставља критика правичности расподеле и ефикасности производње y капитализму. Али изнад тога сви социјалисти стављају захтев стварања бескласног друштва. Сматрајући да ce дравична расподела и већа ефикасно-от производн>е могу постићи и y другим друштвима, писац главну расправу усредсређује око ггојма ~бескласног“ друштва. Дефинишући на свој начин класу као „групу која има неоправдану предност било y богатству било y моћи“ иисац сматра да тенденција јављања класа постоји y сваком друштву y коме Je „маргинална продуктивност капитала (и земл>е) много већа од нуле“ тј. y коме je капитала мало, дакле y земљама заостале и сиромашне привреде. У тим земљама постоји врло јака тежн>а за акумулацијом капитала, те дисац сматра да je потенцијална опасност од сукоба између радника и сваког оног који врши ту акумулацију (напр., државе) знатна. Привилегије ce неизбежно кристалишу око адмишштрације ако она мора да обезбеди акумулацију. Према томе, класни конфликт ce свуда јавља где треба да ce врши брза акумулација капитала. С друте стране, погрешна je претпоставка да he обиље кашггала y развијеним земл>ама довести до пада вредности кашгтала на нулу, јер нови проналасци, или извоз капитала y друге земље где расте становништво и где постоје огромне могућности за развој, шречаваће да капитала икад буде y изобиљу, To ће са своје стране захтевати одржавање процеса акумулације и даље, чиме ће ce класни конфликти овековечити. Према томе ггисац сматра да искључење економских конфликата неће моћи да ce оствари ни y содијализму. Међутим, може ce поставити питање зашто није претпоставио случај једне привредно неразвијене земље која добија акумулацију из везивања за светска тржишта a располаже друштвеном и привредном структуром која ефективно исклвучује сукобе? С. М. Wright: Convertibility end Triangular Trade as Safeguards against Economic Depression. Аутор даје аргументацију y корист конверлибилности националних валута и укидања orpaш-Iчења y међунарсдној привредној размени, чиме би ce омогућило успостављање некадашње триангуларне трговине која je y прошлости дала тако значајне резултате и y суштини значила привредну експанзију светских размера. Тропске земл>е су имале вишак извоза над увозом према свим земљама сем хгрема Енглеској. Земље америчког континента имале су извозни вишак према Европи, ова према Енглеској, a Ентлеска дрема тропским земљама. Дил> je писца да оспори тврдњу да конвертибилност и слободна међунар-одна трговина преноси кризу из једне земље y другу. Он je y транспортним трошковима који опадају y времену криза. пронашао стабилизирајући момент који има анткциклично дејство. Својим падом цена транспорта изазива поново повећање промета из других земаља, a тиме ce спречава не само преношење кризе из земље y земљу, иего и даљи пад активности уопште. Дешавало ce y прошлости чак да цене y једној земљи-увозници падају, услед кризе, a y друтој земљи извозници расту, баш услед дојевтињења пранспорта. W. М. Brown: The Concept and Measurement of Foreign Exchange Reserves. Проблем мерења девизних (и златних) резерви другачији je y земљама ca слабим валутама a друтачији y земљама са чврстим валутама. У овом друтом случају јављају ce зкатне тешко-