Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

106

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

има компетенди j у испитивашз уставности и ових аката, (2) да ли Савезна Република Немачка поседује све нвалитете којл карактесуверену државу, (3) какав je положа j ове землье у погледу самосталвог и сувереног организовања сопствених оружаних снага, и (4) да пи ова држзва коже преиети нека своја суверена права на неку међународну организацију (5) да ли Парламент, изабран још 1949, тј. кад се није практично поставляло питзње поновног наоружагьа, може сходно познатој теорији бирачког мандата, доносити овако вгжне одлуке. У трећем делу чланка размотрен je значај и легатност уставне ревизије 26 марта 1954 која : е била неодходна да би се створио 'правни основ мерама предвиђеним Паркским споразумима који су уследили као замена Уговора о Европској одбрзнбеној заједници. Треба напсменути да писац критички оцен-ује одредбе Устава које омогућују да „влада увек има право“, тј. да ефикасно спречава леталним средствима акције опозиционих партија. У рубрици „Француска уставна хроника. Roland Drago: Li état d urgence (Lois \des 3 \ivtxl .'et 7 août 1955) et les libertés publiques. У чланку су подробно размотрене одредбе најновијег француског Закона о ванредном стању а особита лажња je посвећена околностима које су яунше да би се оно прсгласило, начину на коч! се то чини и ситјуацији која наступа издавагьем оваквог акта. Друти део чланка садржи теориски и историски приказ ове установе у фрснцуском праву као и кратак осврт на исту у праву Велике Британије, Италије и Белгијеј нарочито с обзиром на то како утиче лостојање установе ванредног стања на скуп лкчних слобода грађана, Нл краЈу je приложен и потпун текст овог закона. Рубрика „Анализа француског административное права“ садржи поред уобичајених прилога и неколико конклузија комеозра владе. No. 4, Octobre — Décembre 1955. М. V. Polak: Montesquieu et le droit public néerlandais. На свега неколико страница аутор обеснажује укорењено мшпљење да ce y холандском јавном праву није осећао знатнији утицај Монтескјеове доктрине све до половине прошлое столећа. Пстичући да je већ Збуго Гроциус афирмисао y Холандији теорију о подели власти и да су политичке прилике XVIII и XIX века пружале погедно тло за њен даљи развој, аутор укззује на дела већег броја истакнутих правника тога времена која су несумњиво надисана у духу овог учегьа. Jean Charpentier: Un échec du capitalisme d’Etat: la SOFTRAD ч Размотривши структуру и активност француског државнокапиталистичког предузећа SOFIRAD (Друштво за финансирање радиодифузије), тј. једног предузећа у коме држава поседује 99,9% акција. a остатак je y рукама приватяих капиталиста, писац долази до закпьучка да оваква предузећа у циљу задовољења својих комерцијалних интереса раде против општих интереса државе. У рубрици „Страна уставна хроника“ Guy Heraud: L’arrêt du Tribunal constitutionnel fédéral allemand du 4 mai 1955 et le Statut de la Sarre. Писац ce оезрнуо на једну одлуку Уставное суда Савезне Републике Немачке којом je потврђена уставност ратификације немачко-фрзнцуског споразума о Сару од стране Претседника Савезне Републике Немачке. Аутор je цитирао све основне ставове ове одлуке која у шрвом реду третира питање правног полож:ај и Сара према Немачкој и пропратио их својим дримедбама. Michel Mouskhély: La notion soviétique de constitution. У совјетској науди и пракш у ггрво време се тежпште проблематике устава стављало на садржинску страну и потпуно дренебрегавала формална страна. Њихов каснији развој постелено афирмира као значајне и формалне моменте устава. Та чињеница стоји у вези како с изградњсм созјетске државе тако и с еволуцијом доктрине; од револуционарне законитости пролазило се на законитост засновану на формалноправним актима. Раније и, нарочито, садашња совјет-