Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

107

ска доктрина о уставу je у основи реалистична и прагматистичка. После 1936 подвлаче се ове карактеристике устава: (1) устав није програм него фикокрање постојећег стања, (2) постоји пуна сагласност између политичке стварности и уставних одредаба, (3) у правном поретку устав заузима најважније место, и (4) као подлога устава служе извесни принципи који ce сматрају доминантним. у животу совјетсксх друштва као напр. „изтрадња социјализма“, „при мат социјелног над националним“, „демократски централизам“, „социјалистичка законитост", итд. Из тврдње о -супрематији устава проистиче низ конзеквенци од којих су најважније ове: прво, ревизија устава није прецизно .регулисана и пут њеног извођења je веома компликован, друто, пошто не постоји установа оцене уставности закона од стране неког одређеног органа у томе последу влада велика нејасност, треће, не одређујући дрецизно садрживу појма „социјалистичке законитости“ законодавство и теорија отварају широко поље контроли уставности на посебан начин путем делатности органа прокуратуре. У рубрици „Уставна хроника Француске“ Georges Berlia: De la Présidence de la République. У овом кратком чланку се расправлЈа најпре дробям кумулације функције Претседника Републике и функције Претседоика Француске Уније у једној личности, а затим проблем овлашћења шефа државе да даје помиловаша. Benoît Jeanne au: Les élections législatives partielles sous la Quatrime Republique. Аутор ове велике студије, која има педесетак 'страница, подробно претреса питање делимичних избора за ыародне посланике француског Парламента, тј. избора који ce одржавају y појединим изборним окрузима ако на општим изборима кандидата ниоу добили потребну већину. Студија дретставља не само покушај темел>не социолошко-политичке анализе ове установе у савременој Француској, него и покушај целовитог приказа места, односа и утицаја основних политичюих снага. Цело излатање je пропраћено низом података, а у посебном додатку je дата прегледна табела статистачких података.У првом делу писац показује кгкве су позиције десничарских и левичарских политачких групација и који су најкарактеристичнији момента борбе на послератним изборима. У другом делу расправе акализи.ран je практични аспект изборнот система заснованог на већинском принципу који уствари и доводи до понавсьгша избора. Аутор констатује да се у случају „опасности од комуниста“ противници дисциплиновано одредељују најчешће за социјалистичког кандидата, а уколико такве опасности нема по правилу се постижу резултати приближни оним који су раније остварени. Разлоэи померања гласова бирача су различити и зависе од читавог склопа политачких околности. Писац заклјучује да понавльагье избора у крајњој линији и нема крупыијих репернусија на сам парламентарии режим, али оно je нужан и користан елемент режима претставничке демократије. Taj режим у животу савремене државе кма за циль да потдуније и стварније оствари везу између посланика и бирачког тела, а делимични избери _ доприносе постазагьу тога циља. Стога и коректуре које су раније вршене и оне које би још требало предузети несумньиво позитивно делују на усавршаванье целокупног политичког система.

С. Врачар

REVUE INTERNATIONALE DE DROIT COMPARÉ (Continuation du „Bulletin de la Société de Législation comparée), Paris, septième année. No. 4, Octobre —Décembre 19 55. Discours d’ouverture de Mr. Justice Frankfurter à la Conférence sur „La soumission de l’Etat à la règle de droit”. Lord Evershed: La soumission de l’Etat à la règle de droit dans l’Angleterre d’après-guerre. Marcos Satanowsky: Nature juridique de l’entreprise et du fonds de commerce. Léo Moulin: Le